Inkluzija u osnovnim školama
Od prvog septembra započela je primena mera koje su usmerene na povećanje dostupnosti i jačanje inkluzivnog obrazovanja u svim školama u Srbiji.
Od prvog septembra započela je primena mera koje su usmerene na povećanje dostupnosti i jačanje inkluzivnog obrazovanja u svim školama u Srbiji.
Na taj način ocekuje se uklanjanje diskriminacije koja se odnosi na nacionalnu, versku, polnu pripadnost, sposobnost, socijalno poreklo, zdravstveno stanje ili neko drugo lično svojstvo pojedinca.
Rezultat je prihvatanje svih razlicčitosti, a to se postiže uz izmene u obrazovanju, jer kvalitet obrazovanja i dostupnost uključuje i decu iz socijalno nestimulativnih sredina, romsku decu, siromašnu, raseljenu, zatim decu i odrasle sa smetnjama u razvoju i invaliditetima i to u okviru redovnog sistema obrazovanja.
Uvođenju inkluzivnog obrazovanja predhodio je period priprema koji se ogledao u jačanju pozitivnog stava prosvetnih radnika prema uključivanju dece iz osetljivih grupa, povećanje znanja i veština nastavnika za rad sa tom decom, izradu novih akata koji regulišu rad škola, izgradnja mehanizama za podršku kako bi se inkluzija što efikasnije sprovela.
Pretpostavljam da je ovaj prvi period otvorio niz pitanja i problema o kojima se možda nije dovoljno razmišljalo prilikom pisanja mera oko inkluzivnog obrazovanja, i postavlja se pitanje koliko su škole uopšte osposobljene za uključivanje pojedinih grupe dece jer oko inkluzivnog obrazovanja u prethodnom periodu pripremani su samo oni koji su vezani za prosvetu, a u pilot projektima osim 9 škola sa teritorije Srbije samo jedna škola je bila iz Novog Sada, a to je OŠ "Sonja Marinković".
Problem je što nisu pripremana deca i roditelji, a ja mislim da je to izuzetno važno kako bi inkluzivno uključivanje bilo što uspešnije.
Posle mesec dana od početka školske godine već se može dati neka ocena oko primene inkluzivnog obrazovanja, kao i osvrt na probleme sa kojima su se suočile škole, deca i roditelji. Kako to sve izgleda u Novom Sadu pitamo člana Gradskog veća za obrazovanje Milana Đukića?
"Od ove školske godine u redovne osnovne škole uključeno je 60 dece sa smetnjama u razvoju i imamo različiute rezultate. Imamo vrlo dobre rezultate sa uključivanjem dece sa invaliditetom i dece iz romske populacije, dok su se kod dece sa smetnjama u razvoju javili problemi zbog nepostojanja samog sistema na centralnom nivou. Mi imamo odlične učiteljice koje su prošle obuku i imaju licence, ali je za taj rad potreban određena vrsta iskustva", navodi Milan Đukić.
Na taj način ocekuje se uklanjanje diskriminacije koja se odnosi na nacionalnu, versku, polnu pripadnost, sposobnost, socijalno poreklo, zdravstveno stanje ili neko drugo lično svojstvo pojedinca.
Rezultat je prihvatanje svih razlicčitosti, a to se postiže uz izmene u obrazovanju, jer kvalitet obrazovanja i dostupnost uključuje i decu iz socijalno nestimulativnih sredina, romsku decu, siromašnu, raseljenu, zatim decu i odrasle sa smetnjama u razvoju i invaliditetima i to u okviru redovnog sistema obrazovanja.
Uvođenju inkluzivnog obrazovanja predhodio je period priprema koji se ogledao u jačanju pozitivnog stava prosvetnih radnika prema uključivanju dece iz osetljivih grupa, povećanje znanja i veština nastavnika za rad sa tom decom, izradu novih akata koji regulišu rad škola, izgradnja mehanizama za podršku kako bi se inkluzija što efikasnije sprovela.
Pretpostavljam da je ovaj prvi period otvorio niz pitanja i problema o kojima se možda nije dovoljno razmišljalo prilikom pisanja mera oko inkluzivnog obrazovanja, i postavlja se pitanje koliko su škole uopšte osposobljene za uključivanje pojedinih grupe dece jer oko inkluzivnog obrazovanja u prethodnom periodu pripremani su samo oni koji su vezani za prosvetu, a u pilot projektima osim 9 škola sa teritorije Srbije samo jedna škola je bila iz Novog Sada, a to je OŠ "Sonja Marinković".
Problem je što nisu pripremana deca i roditelji, a ja mislim da je to izuzetno važno kako bi inkluzivno uključivanje bilo što uspešnije.
Posle mesec dana od početka školske godine već se može dati neka ocena oko primene inkluzivnog obrazovanja, kao i osvrt na probleme sa kojima su se suočile škole, deca i roditelji. Kako to sve izgleda u Novom Sadu pitamo člana Gradskog veća za obrazovanje Milana Đukića?
"Od ove školske godine u redovne osnovne škole uključeno je 60 dece sa smetnjama u razvoju i imamo različiute rezultate. Imamo vrlo dobre rezultate sa uključivanjem dece sa invaliditetom i dece iz romske populacije, dok su se kod dece sa smetnjama u razvoju javili problemi zbog nepostojanja samog sistema na centralnom nivou. Mi imamo odlične učiteljice koje su prošle obuku i imaju licence, ali je za taj rad potreban određena vrsta iskustva", navodi Milan Đukić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 9
Branislav roditelj
Jel mi to skolujemo buduce izaslanike , strucne timove za pregovore sa EU.
Aleksandra
IVANA STANKOVIC FORSBERG
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar