Pranje novca i kontrolisane informacije u srpskim medijima

Dok gledaju vesti u kojima se smenjuju političari građani ne znaju da u stvari gledaju neke izjave koje su u svrhu sopstvene promocije naručili i platili vladina ministarstva, državne agencije, javna preduzeća, gradske opštine... Mediji ovaj sadržaj ne obeležavaju kao preuzet.

Iako država na budžetu ima već dva skupa medijska sistema, RTS i državnu agenciju Tanjug, podaci Uprave za trezor koje je BIRN prikupio, pokazuju da je najmanje 446 miliona dinara potrošeno u poslednjih devet godina za usluge tri vlasnički povezane privatne kompanije, Infobiro, Frejm (Frame TV production) i Videonet. Protiv Frejma i jednog od njegovih vlasnika podignuta je još 2011. krivična prijava za utaju poreza i pranje novca.

Budžet Ministarstva za kulturu i informisanje za projektno finansiranje u oblasti javnog informisanja u 2013. godini iznosio je oko 65,5 miliona dinara za 260 prihvaćenih projekata. Dok pomoć medijima u proseku nije bila veća od 2.500 evra po projektu, Agencija za privatizaciju je, na primer, od 2007. pa sve do oktobra 2013. godine mesečno odvajala 9.000 evra kompaniji Frejm za "promociju pozitivne ekonomske klime i privatizacionih procesa".

Optužnica za utaju poreza i pranje novca

Poslovna ideja o produkciji televizijskog materijala za potrebe različitih državnih institucija rodila se još 2005. godine, kada je formirana kompanija Frejm, koja te godine kao jednog od prvih klijenata ima tadašnje Ministarstvo finansija na čelu sa Mlađanom Dinkićem. Vlasnici Frejma su Mile Balać i Bojan Trajković.

U 2007. godini, Balać i Trajković se udružuju sa Sanjom Ignjatović i Ljubišom Paunovićem i osnivaju Infobiro, sa identičnom delatnošću. U tom trenutku Paunović i Ignjatović su vlasnici marketinške agencije Lobi PR sve do januara 2012. godine kada se Sanja Ignjatović briše iz vlasničke strukture.

U  maju 2011. godine Služba za borbu protiv organizovanog kriminala podnosi krivičnu prijavu protiv Lobi PR i Frejma i njihovih direktora Paunovića i Trajkovića, za utaju poreza i pranje novca. Optužnica je podignuta u junu 2013. godine, a slučaj je trenutno pred Višim sudom u Beogradu.

Većinu ugovora sa Infobiroom, Frejmom i Videonetom državne institucije su zaključile direktno, jer Zakon o javnim nabavkama propisuje da za usluge radio i televizijske produkcije nije potrebno sprovoditi postupak javne nabavke.  Ugovori uglavnom specifikuju da se pomenute kuće obavezuju da izrade materijal u formi dostupnoj za emitovanje na TV stanicama.

Tako su različite institucije za usluge ovih firmi plaćale od 100 do 500 hiljada dinara na mesečnom nivou. Prihodi od države, od nastanka ovih firmi, uvek su prelazili polovinu njihovih ukupnih godišnjih prihoda, a nekada su dostizali i 90 odsto.

Kompletno istraživanje BIRN-a možete pročitati OVDE.