Švajcarski franak alatka za lopovluk

Ovako Lazar Bukinac, posle duge bankarske karijere, odnedavno finansijski konsultant, ocenjuje probleme građana zaduženih u valutama koje su poslednjih godina snažno ojačale u odnosu na evro, time i dinar, pa su korisnici zapali u velike dubioze; u pojedinim slučajevima posle sedam, osam godina otplate preostali dug, računato u evrima ili dinarima, nadmašuje u startu uzeti kredit!

Kredit u dinarima, obračun u francima

Suština priče je da su banke korisniku praktično dale dinarski kredit, a obračunavale kao odobrenom u švajcarskoj valuti, mada na depozitima nisu morale imati niti jedan franak. To celu kreditnu tehniku čini problematičnom, po mnogima sporna je i legalnost. Izostala je pravovremena kontrola Narodne banke Srbije, a posledice neće snositi samo građani korisnici ovakvih kredita, već će u narednoj etapi dodatno stradati najvitalniji deo srpskog građevinarstva (onaj koji je nekako odoleo ekonomskoj krizi), potom i pojedine banke koje neće moći prodate hipoteke u vidu stanova, pa će zapasti u ozbiljne gubitke.

Međutim, NBS se odlučila da građanima u problemu ponudi četiri podjednako neprihvatljive varijante prelaska na verokredite, od kojih svaka podrazumeva da se konverzija vrši po aktuelnom, znatno uvećanom, kursu, uz neka minimalna pojeftinjenja. Građani, obično finansijski skromno edukovani i pod hukom državnih medija se slade "što komšiji crkava krava" i govore da "su sami izabrali". Ipak, to je viđenje iz samo jednog ugla, i to zlurado. Objasnimo tehniku kreditiranja.

Banka je na osnovu depozita, recimo da je u pitanju 65 miliona evra, i dinara dobijenih od NBS emitovala kredite u vrednosti 390 miliona evra, ali sve u dinarima, ovdašnjoj domicilnoj valuti. Multipliciranje svote je bit bankarstva i iszkazuje pouzdanost bankara da novac plasira klijentima sposobnim da novac, uvećan za kamatu, vrate. Valja primetiti da je građanin dobio kredit u dinarima, a što se dogovarao sa bankarom u kojoj valuti će se obaveze obračunavati znači samo da se dogovarao oko visine kamatne stope.

Kilavi dinar

Zašto se krediti ne vode u dinarima u kojima se cela transakcija obavlja? Zato što je naša valuta toliko nesigurna da u njoj niko ne štedi, nema osnovu za stabilan kurs, pa su kamate na dugogodišnje kredite toliko visoke da pozajmicu čine apsurdnom. Naš novac ne može da bude osnov kreditiranja.

U vreme jednostranačja, izdavanje kredita u dinarima, a njihovo indeksiranje u zlatu ili nekoj čvrstoj valuti je bilo krivično delo. Kruto shvatanje novca vodilo je do takozvanog "šticunga" kursa dinara ili su pojedinci dobijali izuzetno jeftine kredite (krajnji trošak snosili su svi građani), koje su već nakon dve, tri sezone otplaćivali mesečnom ratom u iznosu paklice cigarete. Inače, u zemljama tržišne ekonomije moguće je birati valutu u kojoj će se obračunavati kredit, ali nacionalna banka vrši strogi nadzor upravo zarad situacija kada valute preko noći znatno promene paritete.

Zašto je naš građanin birao kredite u "švajcarcima"?

Kod nas je svaki treći stambeni kredit u ovoj valuti, oko 22.000 kredita, prosečne vrednosti 35.000 evra. Kod suseda, u Hrvatskoj i Mađarskoj, dve trećine stambenih kredita, zbirno oko 110.000, presečne vrednosti oko 60.000 evra, obračunati su u "švajcarcima". Nije u pitanju samo niža kamata, kod nas se kretala od 1,7 do 4,2 dok se kod evrokredita kretala od 4,1 do 5,7 odsto, već i fakat da niža mesečna rata omogućava veći kreditni kapacitet građanina, ograničenog propisom da polovina plate može biti opterećena zaduženjem.

Tako je korisnik sticao privid da ima mogućnost kupiti veći stan i odmah rešiti ključno životno pitanje. Istovremeno, banke, zainteresovane da imaju što više klijenata, služe se stambenim kreditima da novu mušteriju privuku i vežu za duži rok. Jer, bankarsko pravilo je da korisnik većeg kredita, kakvi su stambeni, mora i svoj poslovni račun preneti u banku, odmah mu se da i bankarska kartica... Stoga se banke za nove klijente i bore nuđenjem široke lepeze kredita, uključujući i mogućnosti obračuna u raznim valutama.

Osiguranje od kursnih razlika

Priča bi imala idiličan kraj da pariteti valuta nisu čudna rabota; pogotovo švajcarskog franka, koji je od 1971. godine, kada je u svetskim finansijskim odnosima napušten "zlatni standard", tj. fiksni odnos među valutama, zasnovan na (navodnom) zlatnom pokriću dolara, dominantne svetske valute. Od tog doba, franak je pet puta vrtoglavao menjao odnos prema dolaru, dok je prvih desetak godina postojanja evra bio prilično stablan u odnosu na novu valutu.

Građani su uočili stabilnost i pomislili da je trajnije prirode. Zaboravili su ili nisu bili u mogućnosti da prate međusobne odnose svih valuta u dužem periodu, odnos prema zlatu, referentne kamatne stope unutar svake monetarne zone, pa da steknu potpunu predstavu o valutnim paritetima. Stoga su u periodu 2006. - 2008. godina, kada je odobreno gro sada spornih kredita, prosto jurili ka "švajcarcima".

Dolazi do globalne krize. Kako Švajcarska svake godine beleži visoku pozitivu u platnom bilansu sa inostranstvom i ima budžetski suficit, prirodno je da njena valuta jača. Prvo je u roku od godinu dana skočila cirka 18 odsto spram evra i, ako ne pre, to je bio krajnji trenutak da NBS reaguje slično reakciji nekadašnje Folks (danas SBER) banke: uvela je pravilo da se svaki kredit obračunat u franku automatski prevodi u evrokredit čim se paritet dve valute promeni za više od 10 odsto u odnosu na momenat sklapanja kreditnog ugovora. Odredba se pokazala odličnim osiguranjem od kursnih razlika. Naša centralna banka, pak, ne reaguje, već u februaru 2008. godine donosi propis kojim komercijalnim bankama omogućava da svojeveljno menjanju kamatnu stopu.

Dve centralne banke, švajcarska i evropska, pokušavaju da dogovorom spreče preterane oscilacije na finansijskom tržištu: počevši od 2011. godine bankari iz Ciriha veštački drže stalan paritet u odnosu na evro, stalno kupujući evropsku valutu. Ipak, kada je krajem trećeg kvartala 2014. godine došlo do drastičnog pada cena nafte, evro počeo da naglo gubi vrednost u odnosu na dolar, gubitak Švajcarske bio je prevelik da bi i dalje po previsokoj fiksnoj ceni kupovali eropsku valutu. Uostalom, u deviznim rezervama ove alpske države već je bilo 400 milijardi evra! I franak je ojačao 20 odsto bukvalno preko noći.

Udar koji su doživeli korisnici kredita indeksiranih u ovoj valuti, a sa prihodima u dinarima ili evru, je ravan pošasti; u pitanju je elementarna finansijska nepogoda, slično kao kada poplava ili oluja odnesu kuću i svu letinu. Zanimljivo je da pri prirodnim katastrofama naši ljudi iskazuju visok stepen solidarnosti i prema nepoznatima, pogotovo prema bližnjima. U slučaju finanskog tornada ostali su gluhi, ubeđeni da su korisnici bili lakomi!

Zarada da, ekstraprofit ne

Bukinac smatra da postoji, i to jednostavno, rešenje posledica finansijskog uragana. Predlaže da NBS sve kredite obračunate u švajcarcima konverzuje u evrokredite po kursu koji je važio dan pre nego što je švajcarska centralna banka povukla rezak potez. Naravno, u novim uslovima dosadašnji korisnici bi prešli i na veću kamatnu stopu, ali glavnica bi ostala za 20 odsto umanjena.

U jednoj od četiri varijante NBS predlaže konverziju po aktuelnom kursu, uz popust od pet odsto. Novosadski bankar smatra da komercijalna banka primarno zarađuje naplatom  bankarskih usluga i od kamate. Kursne razlike su posledice burnih dešavanja na robnim i finansijskim svetskim tržištima, monetarnih poteza najrazvijenijih i najmoćnijih država i nisu predmet kreditnog ugovora, pa banke ne bi smele kredite smatrati instrumentom kojim zarađuju ne samo po osnovu kamate, već i po osnovu kursnih razlika.

U suštini, banke ne bi izgubile bankarsku zaradu, već samo ekstraprofit zarađen tako što su korisnika kredita opteretile ne samo ugovorenom kamatom, već i neugovorenim kursnim razlikama. (Živan Lazić)