Arhiv Vojvodine dobio novu laboratoriju

Arhiv Vojvodine dobio je novu, modernu Laboratoriju za konzervaciju i restauraciju arhivske građe.

Rekonstrukcijom postojećeg prostora i ulaganjem u nabavku najsavremenije opreme, stvoreni su uslovi za rad na očuvanju delikatne i specifične, ali vredne arhivske građe Arhiva Vojvodine, što je potvrdio i direktor ove ustanove Branimir Andrić.

Prema njegovim rečima, saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu doprinela je ubrzavanju osnivanja ovakve laboratorije, čiji značaj je utoliko veći kada se uzme u obzir starost pojedinih komada - spisa, dokumenata, mapa, planova, fotografija i ostalih primeraka. Najstariji sačuvani dokument u Arhivu, prema rečima Andrića, po najnovijim istraživanjima stručnjaka ne datira iz 1565. godine, već iz 1558. godine i zato rad na ovakvim dokumentima zahteva i postojanje laboratorije, koja će ga sačuvati od daljeg propadanja.

Laboratoriju je otvorio pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, koji je naglasio značaj ovakvog trajnog projekta u oblasti kulture za pokrajinu, a u čijem razvoju je učestvovalo i Ministarstvo kulture.

"Činjenica je da smo godinama čekali da se laboratorija opremi, ali je došao i taj trenutak, pa sa ponosom možemo reći da vojvođanski Arhiv ima najsavremeniju laboratoriju koja odgovara najvišim standardima struke. To je dobra vest ne samo za nas, već i za brojne druge stručnjake, koji će učestvovati u njenom radu. Kupovina laboratorije za konzervaciju i restauraciju arhivske građe bio je prvi korak, a sada se treba pobrinuti o repromaterijalu, usavršavanju kadrova, kontinuiranom radu i svemu onome, što treba činiti da se ovaj posao radi kako treba. Arhiv Vojvodine kupovinom ove laboratorije nije završio sa projektima, oni ga tek čekaju, a to je promena električne instalacije i sređivanje protivpožarne zaštite, koja je više nego neophodna u ovoj zgradi", rekao je Grujić.

Rad u novoosnovanoj laboratoriji baziraće se na izvođenju klasičnih i savremenih metoda konzervacije i restauracije, u zavisnosti od vrste i stepena oštećenja materijala koji je potrebno tretirati. Kako bi se otklonila postojeća oštećenja, neophodno je preduzeti niz fizičkih i hemijskih postupaka kao što su sterilizacija, mehaničko čišćenje, pranje, neutralizacija, ojačavanje, uklanjanje fleka, restauracija (ručna ili mašinska) i presovanje. Na taj način, tretiranoj arhivskoj građi biće produžen životni vek i vraćen što je moguće više originalan izgled.

Arhivska građa u Arhivu Vojvodine je raznovrsna (spisi, mape, planovi, karte, diplome, registri, fotografije...) sa vremenskim rasponom od 1558. godine do 2014. godine, i najvećim delom je na papiru. Mere preventivne zaštite koje uključuju stalnu brigu o ambijentalnim uslovima depoa u kome se čuva arhivska građa, digitalizaciju, zaštitu od požara i poplava, kontrolu svetlosti važno je sprovoditi da bi se ubuduće propadanje papira izbeglo i svelo na najmanju moguću meru.

Kada je arhivska građa već oštećena i obolela ove mere nisu dovoljne, već je potrebno sprovoditi tretman lečenja, smatraju u Arhivu.