Vetroparkovi uslov za EU, Srbiji zelena energija nije prioritet

U okviru toga spada i uvođenje u sistema potrošnje 500 MW struje dobijene od vetra. Upravo ispunjenjem te obaveze, Srbija bi godišnje imala uštedu do 480 milona evra na troškovima zbog ugroženog zdravlja i zagađene životne sredine. Ali ovolika ušteda novca i briga o zdravlju ljudi, izgleda nikoga u Srbiji ne interesuje.

Kako se među donosiocima odluka često priča o tome koliko Srbija potencijala ima, stav naučnika je da se konačno treba početi sa radom i praktičnom primenom zakona i obaveza koje imamo. Prema rečima profesora Borisa Dumnića, direktora Centra za obnovljive izvore energije na FTN-u, poslednjih pet-šest godina Srbija pokušava da uspostavi zakonsku regulativu i okruženje u kom može da se dođe do razvoja sektora obnovljivih izvora energije, jer za to ima veliki potencijal.

"Rezultati studija pokazuju da imamo veliki energentski potencijal, pa od ukupne primarne potrošnje Republika Srbija može da zadovolji skoro 50 odsto potreba koristeći samo bio-masu. Takođe, velike hidroelektrane mogu dati dodatnih 27 odsto, energija sunčevog zračenja čak 13 odsto, energija vetra 4 odsto, a geotermalna energija do 3 odsto, što je ogroman energetski potencijal", kaže on za 021. Takođe napominje da je preko 60 odsto ukupne proizvedene električne energije u Srbiji proizvedeno u termoelektranama, a da je od obnovljivih izvora proizvedeno svega 0,66 odsto, što dovoljno pokazuje koliko smo mi taj sektor razvili.

Srbija je po ovom pitanju krenula isuviše kasno da se razvija, te je prvi zakonski okvir počela razvijati tek posle 2000. godine, dok su razvijene zemlje još 1997. krenule intenzivno da razvijaju kapacitete za obnovljive izvore energije. Ovakva situacija vrlo je destimulišuća za same investitore koji žele da ulažu u zelenu energiju. Usled ovakvih okolnosti i lokalna administracija je dosta spora i inertna, jer još uvek ne poseduje potrebno znanje o tome kako pomoći investitorima da grade, na primer, vetroparkove, kaže za 021 docent Dragan Milićević sa Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije sa FTN-a.

"Neznanje pravi strah, a on pak pravi opstrukciju, jer državni činovnici ne znaju zakone i procedure koje treba da primene, i dolazi se u tampon zonu te investitor nema kome da se obrati da mu reši problem, što koči posao", kaže on.

Sedam godina Srbiji je bilo potrebno da izgradi svoj prvi vetropark, a same zakonske regulative menjale su se za to vreme nekoliko puta, što ne predstavlja sigurno okruženje za investiciju. Prvi vetropark u Srbiji, jačine 10 MW, izgradila je kompanija MK "Fintel Vind", novembra 2015. kod Kule u Vojvodini. Upravo iz činjenice da je ova kompanija sedam godina radila na ovom projektu, jasno je da investitori moraju da budu mnogo uporni, jer dosta problema može da iskrsne prilikom tog posla, kaže za 021 Petar Kovačević, iz MK "Fintel Vinda".

"Na početku je postojao strah od nepoznatog na svim nivoima, adiministracija i dobijanje dozvola išli su jako sporo jer niko o vetroparkovima nije znao ništa. Kako je vreme prolazilo problemi su se smanjivali i zato su stabilnost kako zakonskih okvira tako i znanja o ovoj oblasti neophodni uslovi kako bi se izgradnja vetroparka ubrzala i ostvarila", rekao je on.

Ne postoji sistemsko rešenje koje reguliše gde vetroparkovi smeju, a gde ne smeju da se grade, već se to u Srbiji reguliše ad hoc. Iako Vojvodina, pogotovo Južni Banat imaju jako dobre potencijale za izgradnju vetroparkova, osim potencijala vetra moraju se uzeti u obzir i drugi akspekti kao što je dostupnost elektro-energetske infrastrukture i mreže koja bi proizvedenu energiju preuzela i distribuirala. Mora se voditi računa i o zaštiti životne sredine.

Pored Kule, kompanija MF "Fintel vind" krenula je u izgradnju još nekoliko vetroparkova, između ostalog u Vršcu, dok će "Gasprom" graditi u okolini Plandišta.  

Koliko su vetroparkovi isplativi

Tek 2011. Srbija je krenula da subvencioniše proizvodnju obnovljivih izvora energije, te sada imamo 60 mw iz obnovljivih izvora, što je dovoljno da podmiri potrebe za strujom za tri-četiri manja grada u Srbiji. Međutim, koliko je zaista posao izgradnje vetroparkova isplativ ne može se tačno reći, jer je to u domenu verovatnoće, potvrdio je za 021 Petar Kovačević, iz MK Fintel Vinda.

"Vetar je u domenu verovatnoće pa je tako i zarada u domenu verovatnoće jer zavisi kako vetar duva. Naša su očekivanja da će nam se posao isplatiti za nekih 7-10 godina, a uložili smo oko 15 miliona evra. Procena je da naša vetroelektrana može da napaja od 5.500 do 8.000 domaćinstava", rekao je on.

Od ovakve vrste energije, objasnio je Boris Dumnić sa FTN-a, zarađuje se tako što se struja iz vetroelektrana u Srbiji otkupljuje po ceni od 9,2 eurocenta po kilovat času, a kako bi se posao zaista isplatio potrebno je da elektrana funkcioniše u punom kapacitetu. Najmanja brzina vetra potrebna za proizvodnju struje iznosi 3 m/s, da bi pri brzini od 12, 13, 14 m/s elektrana najbolje radila, ali bi zato morala da stane sa radom pri krajnjoj brzini od 25 m/s, kada se mora zaustaviti jer je nebezbedan za rad da se vetroelektrana ne bi uništila.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora je društveno-politička kategorija, te je za njeno razvijanje presudna i politička volja. Nakon izgrađenog prvog vetroparka, svaka sledeća procedura trebala bi da ide mnogo lakše jer je sada teren poznat. Stručnjaci se slažu da ako želimo da uđemo u Evropsku uniju, Srbija samo treba da pogleda zemlje u okruženju, ili pak razvijenije zemlje sveta koje su u kontekstu zelenih energija daleko odmakle. Dok mi imamo samo 10 MW vetroenergije, Makedonija na primer ima 37 MW, Hrvatska 340, Albanija 650, dok od Evropskih zemalja prednjači Danska sa čak 5 GW instaliranih elektrana koje rade na energiju vetra.

Autorka: Gordana Ćosić