Zvanično, tri isturena odeljenja nalaze se u Sremskoj Mitrovici, Čačku i Novoj Varoši, dok je neregistrovanih preko dvadeset, od Subotice do Aleksandrovca.
Odeljenja se otvaraju zbog upisivanja što većeg broja studenata – što donosi veću zaradu školi, a na uštrb kvaliteta nastave i kriterijuma prilikom ocenjivanja. Ova škola tokom godine neprestano upisuje nove studente, prekoračujući dozvoljenu kvotu za upis. U takvim odeljenjima predavanja se održavaju uglavnom vikendom u osnovnim i srednjim školama, a u nekim gradovima Beogradska poslovna škola organizuje nastavu u tržnim centrima, dok u toku semestra profesori održe jedno ili dva predavanja. Na ovaj način, škola obezbeđuje svojim zaposlenim profesorima dodatnu zaradu i važi za jednu od najprofitabilnijih školskih ustanova u sistemu obrazovanja u Republici Srbiji.
"Za školu sam saznala od drugara, pričalo se da nije teško završiti. Za šesticu nije moralo mnogo da se uči, a za veću ocenu je trebalo više truda. Pojedini profesori su bili rigorozni, nisu dozvoljavali prepisivanje", svoja iskustva sa studiranja prenosi bivša studentkinja Škole iz Čačka, koja je diplomirala pre dve godine i koja je htela da ostane anonimna.
Direktor Beogradske poslovne škole Đuro Đurović kaže da školska ustanova kojom on rukovodi nema neakreditovana isturena odeljenja, već konsultativne centre.
"Sve se radi u sedištu, sem konsultacija za naše studente... imamo konsultacije i na to imamo pravo, to se svodi na našu želju da marketinški promovišemo školu van Beograda i na pomoć studentima koji ne mogu zbog socijalnih i finansijskih prilika da žive i stanuju u Beogradu", rekao je Đurović. Ipak, prema saznanjima BIRN-a, Škola organizuje predavanja, a ne konsultacije, i održava ispite van sedišta škole, što je zabranjeno Zakonom o visokom obrazovanju.
U Ministarstvu prosvete su svesni da je održavanje nastave van sedišta škola rasprostranjena pojava, ali kažu da država za sada nema efikasan način da se sa ovim izbori. Savetnik za visoko obrazovanje u Ministarstva prosvete, Milovan Šuvakov, kaže da su kapaciteti Ministarstva veoma ograničeni, pošto prosvetna inspekcija za visoko obrazovanje ima svega tri inspektora, ali dodaje da su u planu izmene Zakona o visokom obrazovanju koje će u velikoj meri poboljšati stanje.
Univerzitetska profesorka u penziji i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete u periodu od 2001. do 2004. godine, Srbijanka Turajlić, kaže da problem takozvanih "divljih odeljenja" postoji jako dugo u Srbiji. Ona smatra da sama ideja studiranja van sedišta fakulteta nije negativna, ali dodaje da je način na koji se ova ideja realizuje u Srbiji pogrešan, jer se isturena odeljenja vide samo kao izvor novca i nikako drugačije.
"To je fantastičan izvor zarade, odnos cene, troškova i profita je neviđen, a postoji paraopravdanje da je sve za dobrobit društva. To je hipokrizija, nesporno je da način na koji se to izvodi nije za dobar za društvo i nesporno je da se to radi zbog para", kaže Srbijanka Turajlić.
Prema saznanjima BIRN-a, Beogradska poslovna škola ima svoja isturena odeljenja u Lazarevcu, Smederevu, Aranđelovcu, Nišu, Jagodini, Mladenovcu, Sopotu, Požarevcu, Vršcu, Alibunaru, Aleksandrovcu, Bačkoj Palanci, Pančevu, Subotici, Ivanjici, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Staroj Pazovi, Kruševcu i dva odeljenja u Novom Sadu. Koordinatori svoje usluge naplaćuju preko posredničkih agencija za obrazovanje, pa su školarine po centrima veće i za 40 hiljada dinara. Dok u agencijama kažu da su školarine veće zbog troškova putovanja profesora, direktor Škole Đuro Đurović to izričito negira i tvrdi da Škola ne prihoduje ni dinara više od 70.000 dinara po studentu.
Koordinatori kao mame i tate
U svakom gradu ili opštini gde se održava nastava BPŠ delegira svog zastupnika, ili koordinatora centra čija je uloga da posreduje između studenata i profesora i da organizuje nastavu i ispite. Škola nigde nije objavila kontakte svojih koordinatora, niti informaciju da centri postoje. Međutim, BIRN je došao u posed spiska centara i kontaktirao preko dvadeset koordinatora koji zastupaju interese BPŠ. Svi oni kažu da studenti upisuju akreditovane smerove, ali izbegavaju da komentarišu činjenicu da odeljenja u njihovim gradovima nemaju dozvolu za rad. Kao posebnu pogodnost ističu da iako se ne studira u Beogradu, studenti koji završe Školu van sedišta fakulteta dobijaju diplomu kao da su studirali u Beogradu.
Pored onih odeljenja koja se promovišu, novinari su razgovarali i sa koordinatorima centara koji se nisu javno oglašavali. Predstavljajući se kao potencijalni studenti škole, novinari su sa koordinatorima razgovarali u dva navrata. Prvi put pred upisni rok u junu 2015. godine, kada su se raspitivali oko upisa u centrima i polaganju prijemnog. Drugi put krajem decembra 2015. godine, kada je povod bio eventualno upisivanje u Školu na pola školske godine. Tako je na pitanje koliko su učestala predavanja, koordinator iz Novog Sada je odgovorio: "Po predmetu profesor dolazi dva puta po predavanju i dva puta po ispitu. Oni ne mogu baš u potpunosti da ispredaju svoj predmet, oni se više baziraju na tome šta treba da se pripremi za ispit. Sa njima se može komunicirati mejlom, ali je sasvim dovoljno to što oni kažu na tim predavanjima. Tako da nema toliko obaveza na samoj školi".
Na pitanje koju ulogu ima koordinator u školi, odgovor je bio da „sve ide preko mene, ja sam tu mama i tata... znači neće padati godinu sigurno, ja sam tu da obezbedim da sve tu ide svojim tokom, što malo preko profesora, što malo preko njih poteram i tako".
Krajem decembra 2015. godine, novinari BIRN-a su kontaktirali koordinatore centara kako bi saznali kakve su mogućnosti za upis u Školu na polovini školske godine. Jedini uslov za upis u Školu, kako je rečeno novinarima BIRN-a, jeste uplata školarine i dokaz o polaganju prijemnog ispita na bilo kom fakultetu.
"Predavanja su već prošla za prvi semestar, ali do januara bi trebalo da uplatite prvi deo školarine, i knjige da uzmete, one su po 1,200 dinara, deset knjiga za prvu godinu i da odradimo još neke tehničke stvari i nije problem".
Najbolje plaćeni profesori
Beogradska poslovna škola spada u red najbogatijih i najprofitabilnijih visokoškolskih ustanova u Srbiji. Prema podacima Ministarstva prosvete, Škola je treća na spisku svih visokoškolskih ustanova po sopstvenim prihodima. Takođe, Škola je prva na listi svih visokoškolskih ustanova po izdacima za plate zaposlenih, a njeni profesori su među najplaćenijima u zemlji.
Istraživački članak u celini pročitajte na sajtu
BIRN-a.
Autor: javno.rs/BIRN
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
.jpg "Apelacioni sud vratio optužnicu za ubistvo Danke Ilić na ponovno odlučivanje")
.jpg "Ministarstvo od direktora škola traži sprovođenje represije: Još jedan u nizu pritisaka")
.jpg "ProGlas o tome šta treba da budu ciljevi prelazne vlade: Izaći iz krize na nenasilan način")
.jpg "Dekanka FPN pisala Evropskom parlamentu: Dignite glas i podržite studente")
.jpg "Nastavak")
Komentari 2
Bpš
novosađanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar