Milionski dugovi veštacima ugrožavaju istrage

Samo Više tužilaštvo u Beogradu duguje više od 100.000 evra, ali ono nije jedino. Pošto se ogromna količina zarađenog novca koristi za nabavku materijala za nova veštačenja, laboratorije uskoro neće imati para da finansiraju analize, pa bi istrage mogle da budu ugrožene.

Poseban problem predstavlja to što druga strana, odnosno tuženi, naročito kada su u pitanju organizovani i krupni kriminal, za razliku od države, imaju novca da plate veštake, tačnije savetnike. Zbog toga preti opasnost da se tužilaštvo u mnogim slučajevima nađe u podređenom položaju u odnosu na suprotnu stranu, jer ne može da finansira dokazivanje bioloških tragova nađenih na mestu zločina. To će usloviti da optužnice ne budu valjano potkrepljene dokaznim materijalom i da okrivljeni bude oslobođen.

Najveći broj uzoraka za ubistva počinjena u Beogradu obrađuje Centar za humanu molekularnu genetiku na Biološkom fakultetu. Pravosuđe im duguje nekoliko stotina hiljada evra. Prema rečima docenta Dušana Keckarevića, otprilike petinu tog iznosa duguju sudovi iz ranijeg perioda (najviše Viši sud u Beogradu), a ostatak tužilaštva. I tu su dužnici mahom iz prestonice, jer se tu počini najviše zločina.

"Za DNK analize potrebna su značajna materijalna sredstva, jer one nisu jeftine. Od plaćenog veštačenja finansiraju se materijalni troškovi, hemikalije, oprema i slično. Otprilike polovina novca pokriva naknadu za veštake i pomoćno osoblje. Ukoliko se ne plati jedno veštačenje, automatski nema novca za sledeće", kaže Keckarević.

U ovoj laboratoriji analiza uzorka prosečno košta 12.000 dinara, u zavisnosti od toga šta se radi, ali je u drugim laboratorijama i skuplja. Osim toga, skupe su i mašine. Na primer, nova mašina za automatsku analizu podataka košta oko 150.000 evra, pa ako bi se postojeća pokvarila, teško da bi zaradili za novu. "Nedostatak novca dovodi veštake koji rade za tužilaštvo u podređeni položaj u odnosu na one koji rade za okrivljenog", primećuje Keckarević.

I u Udruženju veštaka žale se na ogromne svote koje im država duguje godinama unazad. Mnogi su zato, kaže akademik Miladin Knežević, direktor Udruženja sudskih veštaka Beograda, presavili tabak i tužili državu. "Na nivou Udruženja dogovorili smo se da ćemo se svi pridržavati gesla da radimo samo za klijenta koji plati. Dakle, ako neko ne plati, ne radimo. Država od nas traži da sve dažbine izmirimo u roku od 45 dana, inače nam seku vodu, struju, telefon, uzimaju kamate. Od čega da platimo ako ona ne plaća?", pita se Knežević.

U Advokatskoj komori Srbije napominju da će nedostatak novca za DNK analize ići naruku okrivljenima, ali na štetu nevinih.

"Dokazivanje DNK profila se uvek radi na predlog tužioca, jer time dokazuje postojanje bioloških tragova na oružju kojim je počinjeno delo ili na nađenoj kesici heroina ili kokaina. Ako nema novca za analize koje su, po pravilu, ključni dokaz, sud će moći da sudi samo na osnovu indicija, a time krši prava okrivljenog. Ako je kriv, to može da mu ide u prilog, ali ukoliko je nevin, prekršena su njegova ljudska prava, pravo na suđenje u razumnom roku i na fer suđenje", kaže Dragoljub Đorđević, predsednik AKS.

Bez analize bioloških tragova sudovi bi trebalo da obustave postupak, ali se to retko dešava. Đorđević potvrđuje i da klijenti sve češće, ne verujući u zvanična veštačenja, sami angažuju veštake. U Srbiji je registrovano 6.879 sudskih veštaka i 78 pravnih lica koja se bave veštačenjima.

Autor: Novosti