Novosađani nespremni za dodatnu izolaciju, za zgradu sa 50 stanova treba 80.000 evra

Sva istraživanja pokazuju da stambeni objekti prosto crvene kada se pogledaju kroz termovizijske kamere, odnosno pokazuju da se velika količina energije troši uzaludno. To je posledica toga što se u ranijim decenijama nije skoro uopšte razmišljalo u održivom upravljanju energijom.

Istraživanje 021.rs o tome koliko su građani stvarno upoznati sa potrebom da izoluju svoje objekte radi uštede energije pokazuje je da je svako od anketiranih svestan ovog problema, a kao glavni problem navode nedostatak novca. Novosađanin Milorad Kovač (67), koji je uradio unutrašnju izolaciju stana u staroj gradnji, kaže za 021 da mu je ranije bilo izuzetno hladno. - Stavio sam svega 2 santimetra stiropora i prosečna temperatura se povećala za dva stepena. Jednostavno, toplota više ne izlazi više iz stana - kaže ovaj Novosađanin.

Investitori poslednjih godina mahom poštuju obavezu da se novi objekti grade pod određenim uslovima koji podrazumevaju i energetsku efikasnost. Jedno od nekoliko preduzeća u Novom Sadu koja rade na tome da se objekti termoizoluju je JKP "Stan", a portparolka Maja Ravić za 021 navodi da su ranija ispitivanja na većem broju zgrada u Novom Sadu pokazala da one ispuštaju veliku količina toplotne energije.

- Prema urađenim elaboratima za nekoliko desetina zgrada, gradjani u proseku troše 50% više toplotne energije od standardnog proseka. Kod dobrog dela Novosađana ne postoji ozbiljno interesovanje za termoizolaciju, jer praktično zajednički snose troškove potrošenje kroz daljinsko grejanje. Postoji nekoliko slučajeva kada stanari sami svoj deo fasade izoluju i zamene spoljnu stolariju, što je zapravo suprotno zakonu o stanovanju i drugim gradjevinskim propisima, a inače na taj način dobiju samo minimalnu uštedu zbog situacije oko zajedničke naplate. Nekoliko zgrada je to uradilo po sistemu površnosti jer su tražili najeftinija rešenja pa su im nesavesni izođači stavljali neadekvatnu termoizolaciju, tj. stiropor izuzetno niske gustine kako bi uštedeli ili dodatno zaradili, a problem nisu rešili - navodi Ravić.

U tom smislu Stan je zaključio strateške ugovore sa dobavljačima termoizolujućih materijala koji zadovoljavaju standarde iz zakona o efikasnom korištenju energije.

- Predlog je da Grad formira fond za povećanje energetske efikasnosti te da se deo sanacija sufinansira na stambenim zgradama jer su građani u besparici. Naš tim je napravio ESCO model da se iz energetskih ušteda finansiraju sanacije, ali za taj proces potrebna su obrtna sredstva od oko 400.000 evra. S tom akumulacijom i stalnom naplatom kroz period od pet godina građani bi otplaćivali investiciju i tim novcem bi se lančano sređivale druge zgrade. Prosečna zgrada od 50 stanova za kompletnu energetsku sanaciju imala bi troškove od oko 80.000 evra - navodi portparolka Stana za 021.

Procenjuje se da oko 40 odsto gubitaka toplote "odlazi" kroz loše izolovane prozore. S druge strane, dopunska izolacija može povisiti temperaturu u prostorijama za 4-5 °C. Najbolje rešenje ovog problema je instalacija nove i kvalitetne, ali skupe PVC stolarije. Jeftinija varijanta je lepljenje takozvanih izolacionih traka na vrata i prozore, a lepe se na ramove (ili okvire) celim obimom. Izolacija starih ramova smanjuje gubitak toplote za 20-30%, a šumove sa ulice skoro na pola.

Takođe, dobar način očuvanja toplote koja izlazi kroz ulazna vrata, jeste ugradnja još jednih vrata da bi se stvorio toplotno-izolacioni prostor. Međutim, takva vrsta izolacije zahteva velike finansijske troškove i rad majstora. U svakom slučaju (sa duplim vratima ili jednim), neophodno je izolovati šupljine između zida i okvira vrata.

Priča o energetskoj efikasnosti interesuje sve građane, ali i privrednike. Međutim, zbog krize ljudi nisu u mogućnosti da investiraju i da uštede. Prava svetska energetska kriza se tek očekuje jer nije više pitanje decenija već godina kada će početi da presušuju naftni i gasni izvori. Samo od nas zavisi da li ćemo imati sa čime da se grejemo zimi ili imamo energenata za druge potrebe.

Autor: Žarko Bogosavljević