Američki časopis "Nešenl interest" sastavio je spisak od pet naftnih sukoba koji su se završavali katastrofom.
Na prvom mestu nalazi se Japan. U avgustu 1941. godine Sjedinjene Američke Države i Evropa su uvele embargo na izvoz nafte Tokiju, zbog agresivne politike prema Kini i okupaciji francuske Indokine. Upravo to se uzima kao katalizator za napade Japane u Tihom okeanu, Dalekom istoku i u Jugoistočnoj Aziji. Uništenje Tihookeanske flote SAD u Perl Harburu nije rešio naftni problem Japana, a osvajanje azijskih izvorišta nije donelo olakšanje ekonomiji te zemlje. Rat i težnja ka neograničenim zalihama nafte na kraju su doveli do "sloma imperije".
Na drugom mestu je bitka za Staljingrad i rat između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza. "Ako je neko od lidera i verovao u ideju da osvoji naftu, onda je to bio Hitler koji se žalio da njegovi generali 'ništa ne znaju o ekonomskim aspektima rata'", piše u članku "Nešenl interesta". Do juna 1942. godine glavne snage nacističke armije bile su usmerene na osvajanje teritorije na jugu Rusije i pristupa izvorištima bogatim naftom na Kavkazu. U avgustu su se nacisti suočili sa dilemom da li da osvoje Staljingrad ili oblasti na Kavkazu bogate naftom. Uskoro je nacistička armija postala podeljena, a ciljevi su bili neostvarivi.
"Tokom šest meseci nemačka vojska upućena na Kavkaz odstupala je duž celog fronta, a više od 100.000 vojnika i oficira se predalo u Staljingradu, što je bila prekretnica u Drugom svetskom ratu. Snovi o nafti završili su se rušenjem Hitlerovog sna", piše "Nešenl interest".
Na spisku mesto ima i Iransko - irački "tankerski" rat između 1980. i 1988. godine. Trajanje sukoba dovelo je do demoralizacije i slabljenja obe strane. Irak je rat započeo napadima na iranske objetke naftne industrije, a Iran, koji je odgovorio napadima na naftna izvorišta, nije ostao dužan. Tokom sukoba je uništeno više od 450 brodova, ali nijedna od zaraćenih strana nije uspela da odnese pobedu nad protivnikom. Od iranskih mina i raketa stradali su američki brodovi, što je isprovociralo intervenciju SAD protiv Irana.
Na četvrtom mestu je invazija Iraka na Kuvajt 1991. godine. Jedan od razloga je bila težnja bagdada da osvoji naftne izvore Kuvajta. Zbog agresije na svog suseda Irak je pokvario odnose sa SAD, koje su faktički podržavale Bagdad u ratu protiv Teherana. Irak je odbio da ispuni ultimatum Ujedinjenih nacija i da povuče vojsku iz Kuvajta, posle čega su SAD prebacile u Saudijsku Arabiju oko 500.000 vojnika i sprovele operaciju "Pustinjska oluja“, koja je uništila iračku armiju. Nakon sloma armije zemlja je pala u izolaciju.
I sama umešanost SAD u Iraku se često povezuje sa naftom. "Čak i uz druge razloge za veliku vojnu intervenciju u oblasti Persijskog zaliva teško je poverovati da bi SAD upućivale tako veliki vojni kontingent da je, na primer, Nigerija napala Kamerun. Tokom američko–iračkih sukoba uticaj Bin Ladena i Al Kaide je pojačan, što je dovelo do tragedije 11. septembra 2001. godine", navodi "Nešenl interest".
Autor: Sputnjik
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar