Kada će se zakonom zabraniti upotreba plastičnih kesa u radnjama?

S obzirom na to da su to tanke kese koje se teško recikliraju, one završavaju ili na deponijama, ili na drugim mestima koje degradiraju prostor i predstavljaju veliki problem za životnu sredinu, jer se praktično ne razgrađuju.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Tatjana Đurić kaže za 021.rs da je donošenjem zakona o ambalaži i reciklažnom otpadu predviđeno oporezivanje uvoza i proizvodnje plastičnih kesa.  - Uredba je počela da se primenjuje 2012. godine i njome je predviđeno da oni koji proizvode i uvoze plastične kese plaćaju taksu za to. Takođe je donesen Pravilnik o posebnim zahtevima za plastične kese sa aditivima za razgradnju i biorazgradnju. Na osnovu ovog pravilnika, fond za zaštitu životne sredine davao je i podsticaj za sredstva proizvođačima biorazgradivih kesa i njihovim uvoznicima. Dakle, država ne zabranjuje upotrebu običnih kesa, već samo podstiče proizvodnju i korišćenje biorazgradivih kesa - rekla je Đurićeva.

Inženjer zaštite životne sredine Bojan Batinić kaže za 021.rs da je problem, kako proizvodnja plastičnih kesa, tako i deponovanje zbog toga što se veoma teško razgrađuju.

- Mi smo radili istraživanje na teritoriji Novog Sada i došli smo do podatka da se na novosadskoj deponiji odlaže oko 7.800 tona plastičnih kesa godišnje, čineći tako njihov udeo od 6.4% u ukupnom komunalnom otpadu. Ipak, najdominantniji negativan uticaj plastičnih kesa na životnu sredinu ogleda se u problemima koji se javljaju nakon deponovanja. To se pre svega odnosi na njihov veoma dugačak period razgradnje, koji u određenim slučajevima može da traje i do 1.000 godina, pri čemu se istovremeno otežava i proces razgradnje biodegradabilnih materija koje se nalaze u blizini ili unutar kesa - kaže Batinić.

Još jedan problem problem prilikom deponovanja plastičih kesa jeste i to što one ispuštaju metan koji je, prema rečima Batinića, dvadeset puta štetniji od ugljendioksida.

- Postoje direktive EU koje zabranjuju da se biorazgradive frakcije deponuju, upavo zato što emituju metan, a Srbija treba uskoro da ih prihvati. Postavlja se pitanje koliko je prelazak sa plastičnih na biorazgradive kese dobar ili loš potez. Upravo tu dolazimo do regionalnih deponija koje mogu biti rešenje ako su kese biorazgradive. Međutim, najbolje rešenje je da građani pređu na cegere ili da se uvede taksa od koje će novac biti usmeren na reciklažu. Ukoliko neko kupi tu kesu pomogao je, ukoliko ne kupi, opet je pomogao - rekao je Batinić.
 
Predsednik udruženja zaštite životne sredine "RIO" iz Novog Sada, Andrej Kukučka, kaže za 021 da je problem zagađenja plastičnim kesama velik, a da je u Novom Sadu vidljiv na svakom koraku. Kako navodi, postoji nekoliko načina da se ovaj problem reši.
 
- Ono što treba da zameni kese jeste papirna ambalaža od nekih jačih materijala. Da ne spominjem cegere, koji mogu dosta duže da se koriste i koji su i čvršći i bolji. Na taj način smanjujemo otpad od običnih kesa, koje u radnjama u jednoj turi možemo dobiti i do deset, što predstavlja opet ogroman otpad. Najbolji način je edukacija dece, početni razredi osnovne škole i predškolski uzrast, zato što kada decu nešto naučite i oni to predlože roditeljima, retko kad će roditelji, koji inače bacaju smeće, uraditi suprotno od onoga što dete kaže. Ipak, ono što bi trebalo da bude najefikasnije je da se zakonom zabrani korišćenje takvih kesa. Treba ukinuti kese koje ne mogu da se koriste više puta - jasan je Kukučka.

Tatjana Đurić se slaže da je edukacija dobar način za rešenje ovog problema, a to bi mogle biti i jasno ciljane akcije.
 
- U velikim tržnim centrima i trgovinskim lancima treba ponuditi potrošačima zamenu za plastične kese, alternativu u platnenim ili kesama od recikliranog papira. Ili u krajnjem slučaju, od polimernog materijala koji se može reciklirati, a opet sve u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine - kaže ona.

Odlično rešenje pronašla je Hrvatska kada je u pitanju pet ambalaža. Prilikom povratka takve ambalaže u market ili prodavnicu dobija se 8 dinara, dok se u Nemačkoj dobija čak 25 dinara ukoliko vratite praznu flašu u prodavnicu. Smatra se da je to odličan podstrek za građane, ali i način da se otpad skloni uz prirode.
 
Autor: Dejan Đolović