Kontrola kvaliteta namirnica poslednji put rađena pre šest godina

Takve analize, kako tvrde u udruženjima potrošača, bile su jedina prava informacija koja je preko medija stizala do kupaca o tome koji proizvođač je nudio neispravne ili nekvalitetne namirnice. Potrošači veruju da je unakrsne provere zaustavio upravo lobi proizvođača i uvoznika prehrambenih proizvoda.

Ta ispitivanja višestruko su donosila korist. Potrošači su na taj način bili bezbedniji, a proizvođači su morali stalno da drže nivo kvaliteta svoje proizvodnje, jer nisu znali kada će i gde da ispituju njihove produkte. To je jedan od razloga zašto potrošači u Srbiji nisu sigurni kakav je sadržaj viršli, pašteta i salama i da li u njima ima više životinjskih ili biljnih proteina, niti kakve su ostale suve materije.

"Lobi loših proizvođača je preko komorskog sistema i resornih ministarstava stopirao pre šest godina uporedna ispitivanja namirnica", kaže za "Novosti" predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević.

"Poslednja analiza urađena je krajem 2010. i to kvaliteta suhomesnatih proizvoda, koji su bili mikrobiološki ispravni, ali su umesto proteina životinjskog porekla sadržali biljne proteine, soju, grašak, što znači da su potrošači bili dovedeni u zabludu. Uz to, tada smo utvrdili da je u tim uzorcima bilo i velike količine mašinski otkoštanog mesa koje se uvozi, i to lošeg kvaliteta. Pojedini proizvođači nezadovoljni objavljivanjem naših laboratorijskih rezultata uspeli su da zaustave te analize", kaže on.

Prema njegovim rečima, u Srbiji nema spremnosti državnih i nevladinih struktura da se podrži ovaj program uporednog ispitivanja jer "postoje pritisci sa najviših mesta".

"Pored mesne industrije, neposrednu presiju smo osetili i od proizvođača mleka. Imali smo velike pritiske raznih lobija i proizvođača da nam se ukinu sredstva za kontrolu namirnica. Razumljivo, jer su nakon naših analiza imali veliki pad prometa robe koja se pokazala loše na osenjivanju", dodaje Bogosavljević.

Iz Pokreta potrošača kažu da su poslednjih godina izdvojena značajna sredstva za zaštitu potrošača u Srbiji. Ona su usmeravana na finansiranje državnih i od države zavisnih organizacija potrošača, za manje bitne projekte.

S druge strane, potrošači naglašavaju da nikako od države ne mogu da dobiju sredstva za ispitivanja namirnica, dok se veliki novac troši na projekte nebitne kupcima. U Ministasrtvu trgovine kažu da se ta sredstva dele na osnovu konkursa za finansiranje programa od javnog interesa u oblasti zaštite potrošača.

Autor: Novosti