Usvojen Zakon o platama u javnom sektoru - činovnici mirni do 2017.

Njima će sve zarade biti obračunavane na osnovu istih elemenata, iste osnovice i jedinstvene matrice raspona koeficijenata. Time se ostvaruje princip “jednaka plata za jednak rad". Raspon koeficijenata će se definisati posebnim zakonima, čije donošenje se očekuje nakon usvajanja ovog takozvanog krovnog propisa.

Zaposleni u javnom sektoru strahovali su da će im po novom zakonu tokom bolovanja za 65 odsto biti umanjena osnovna plata, a ne prosek 12-mesečnih primanja u koji ulaze i dodaci za dežurstva, rad vikendom i praznikom, prekovremeni rad, noćni rad, regres, ali to nije predviđeno ovim propisom. Zakon, međutim, jasno definiše da sredstva za isplatu osnovne plate, uvećanja plate po osnovu minulog rada i za ostala uvećanja plate budu u okvirima budžetskih ograničenja za tekuću i naredne dve budžetske godine. Ovo ograničenje se odnosi i na planiranje i ostvarivanje sredstava za isplatu naknada troškova i drugih primanja utvrđenih u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Predviđeno je da se do 1. januara 2017. godine donesu zakoni kojima se uređuju radnopravni status, plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, a do 1. januara 2018. godine biće usklađeni zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja policijskih službenika, profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i zaposlenih u organima u čijem su delokrugu poslovi bezbednosti i obaveštajni poslovi, sa odredbama ovog zakona.

Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, a primenjivaće se od 2017. godine, a na policijske službenike, profesionalne pripadnike Vojske Srbije i zaposlene u organima u cijem su delokrugu bezbedonosni i obaveštajni poslovi - od 1. januara 2018. godine. Zakon se odnosi na državne službenike i nameštenike u državnim organima, policiju, vojna lica, službenike i nameštenike u organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama, zaposleni u javnim agencijama i organizacijama, funkcioneri.

Ne odnosi se na zaposlene u javnim preduzećima, Narodnoj banci Srbije, kao ni na zaposlene u javnim medijskim servisima i organizacijama koje su osnovane medjunarodnim ugovorom ili kojima se plate odreduju u skladu sa medjunarodnim ugovorom.

Zakon predviđa da postoji osnovna plata, koja se dobija množenjem osnovice i koeficijenta, koeficijenti će biti utvrđeni pratećim propisima, ali se osnovica određuje svake godine u skladu sa budžetom Republike za narednu godinu. Za ceo javni sektor će, kako je navedeno, biti utvrđena jedinstvena osnovica i to zakonom o budžetu za svaku godinu, ali i uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta.

Izuzetak je osnovica za obračun i isplatu plata u autonomnoj pokrajini i lokalnoj samoupravi, koja će se razmatrati samo u toku procesa pripreme budžta autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave za narednu budžetsku godinu na način kojim se planira smanjenje ukupnih rashoda i čime se obezbeđuje dugoročna finansijska održivost, a utvrduje odlukom o budžetu u skladu sa masom sredstava opredeljenom za obračun i isplatu plata.

Zaposleni može da dobije veću platu po osnovu postignutih rezultata i ostvarenog radnog učinka iznad očekivanog za radno mesto, pod uslovima i na način propisan posebnim zakonom, ako ovakvo vrednovanje nije izraženo kroz koeficijent, odnosno napredovanjem kroz platne razrede.

Kada je reč o platama funkcionera, njihove koeficijente za obračun osnovne plate odrediće poseban propis u skladu sa odgovornošću na funkciji. Kada je reč o minulom radu, zaposleni će i dalje po tom osnovu dobijati uvećanje plate od 0,4 odsto po godini staža. Što se tiče regresa i toplog obroka, što je bila glavna zamerka sindikata, ipak je dogovoreno da se oni iskazuju posebno, a ne u koeficijentu kako su strahovali sindikati.