Oko 30.000 ljudi u Srbiji se godišnje šlogira

Porast broja pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima u zemljama u razvoju povezuje se sa nezdravim načinom života. Nezdrava ishrana, uz nedostatak fizičke aktivnosti i hroničan stres, povećavaju rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Način života se svakako odražava na naše zdravlje, a veći deo čovečanstva, osim ljudi na Tibetu je u hroničnom stresu, jednako i bogati i siromašni, konstatuje doktorka Radak.

Ona navodi da se u praksi sve više susreće sa sve težim bolesnicima. Kaže da ljudi koji dolaze sve češće imaju - više bolesti. Ona pretpostavlja da ljudi uglavnom ignorišu tegobe i ne bave se sopstvenim zdravljem zbog brige o egzistencijalnim problemima.

Najčešći uzrok za šlog je suženje krvnih sudova na vratu. Mozak trpi, nema dovoljno kiseonika, ni hrane, dolazi do nesvestica, poremećaja u pamćenju - tzv. vaskularne demencije, navodi doktorka. Prepoznavanjem karotidne bolesti i hirurškim lečenjem može se znatno smanjiti rizik od šloga, naglašava. Savetuje svima da obrate pažnju na svoje faktore rizika, i na pojave kao što su hipertenzija, povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi...

Internista ističe da pušenje udvostručuje rizik od šloga. Dodala je da treba izbegavati nezdravu hranu i alkohol, koji imaju veliki uticaj na pojavu bolesti krvnih sudova. "Preporučujemo, najpre, zdravu hranu, što više ribe, svežeg povrća, salata. Sa voćem obazrivo, jer ono ima visok glikemijski indeks", savetuje doktorka.

Ona preporučuje da, umesto grickalica, dnevno unosite badem i lešnik, ali i toga tek onoliko koliko staje na dlan. Pijte dovoljno tečnosti i budite aktivniji. Nije neophodno da idete u teretanu, na fitness i na skupe treninge. Dovoljno je da vežbate kod kuće, da izađete napolje na pola sata šetnje, navodi doktorka.

Ultrazvuični pregled treba da urade svi koji imaju neurološke simptome, nesvestice i vrtoglavice, a obavezno osobe starije od 45 godina, sa faktorom rizika, kaže doktorka Radak.

Autor: N1