Neradna nedelja u Srbiji značila bi otkaze za mnoge

Iako bi mnogi zaposleni odahnuli, ekonomske računice govore da bi ovakav potez smanjio broj radnika u ovom sektoru za oko osam odsto, a država bi izgubila dobar deo finansijskog kolača od PDV-a.

Prema podacima sindikata, u srpskim trgovinama radi oko 190.000 do 200.000 zaposlenih, a ovim poslom se uglavnom bave žene. Njihove plate niže su od republičkog proseka i iznose oko 29.000 dinara, dok kasiri, magacioneri i izlagači robe prihoduju oko 23.000 dinara. Oni zaposleni u privatnim piljarnicama prime daleko manje, a uz to mnogi nisu ni prijavljeni.

"Većina ne zna šta znači praznik, a kamoli uvećana dnevnica za rad na taj dan", kaže Radoslav Topalović, predsednik Samostalnog sindikata trgovine Srbije. "Samo tamo gde su sindikalno organizovani za rad nedeljom i državnim preznikom dobijaju uvećanje od 26 odsto. Iako je radna nedelja u Srbiji 40 sati mnogi rade i više, vikend ne postoji, a onda dobiju, recimo slobodan dan u utorak. Ovaj predlog nije nikakav atak za poslodavce. Mislim da ne bi trgovci trpeli zbog toga i promet ne bi opao."

Prema mišljenju Topalovića, ako Srbija želi u Evropsku uniju, onda bi trebalo da ukine rad nedeljom i uvede da tada rade samo specijalizovane trgovine.

"Ovaj predlog nije nikakav atak na poslodavce. Mislim da ne bi trgovci trpeli zbog toga i promet ne bi opao. U većini trgovina praksa je da se umesto uvećane dnevnice dobije slobodan dan", kaže Topalović.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da rad nedeljom nije potpuno isplativ ni trgovcima, jer za to treba da angažuju dodatnu radnu snagu, moraju da izdvoje više novca za račune i održavanje objekata.

"Problem je, međutim, što smo mi siromašna privreda koja ima visoke dažbine, a građani mogu da kupe sve manje robe. To je dovelo do takmičenja između firmi kako bi privukli što više kupaca. Takvih predloga bilo je i ranije između trgovinskih lanaca koji su pokušali da se dogovore da ne rade nedeljom, ali nisu uspeli. Ovo bi moglo da se sprovede kada bi prosek zarade u Srbiji bio od 800 do 900 evra i tek tada bismo mogli da računamo na to da se vrati vreme osamdesetih, odnosno da se nedeljom svi odmaraju", kaže Rajić.

On naglašava da je situacija u trgovini toliko loša da je u 2014. godini čak 45 odsto trgovaca poslovalo sa gubitkom. On smatra da bi i vlasnici malih radnji bili srećni kada ne bi radili nedeljom.

"Činjenica je da se subotom i nedeljom kupuje više, a dani sa najvišim prometima su oni kada se isplaćuju penzije. Mislim da mi sebi još ne možemo da priuštimo da imamo neradnu nedelju, kao što to ne mogu ni mnogo bogatije zemlje od nas. Treba naći sredinu, ali zbog ekonomskog i poreskog sistema, to će u Srbiji biti veoma teško", navodi Rajić.

U Evropskoj uniji nema posebnih propisa koji uređuju oblast rada nedeljom. Direktiva o radnom vremenu iz 1993. je utvrdila da minimalni period nedeljnog odmora treba da uključi i nedelju. Međutim, Evropski sud je 1996. poništio takvu odredbu jer je smatrao da je Savet propustio da objasni zašto je nedelja kao dan za nedeljni odmor bliže povezana sa zdravljem i bezbednošću radnika u odnosu na neki drugi dan u sedmici.

Direktiva iz 2003. ne određuje dan za nedeljni odmor, a u Evropskoj socijalnoj povelji se navodi da države članice treba da osiguraju nedeljni odmor što je moguće više u skladu sa tradicijom ili običajima u državi.

Nemačka je ustavom predvidela da radnici ne smeju da rade nedeljom i državnim praznicima od nula do 24 sata, a izuzeci su bolnice, policija i vatrogasci. U poslednje vreme u Francuskoj je sve više zagovornika rada nedeljom, čak i među zaposlenima, pod uslovom da za taj rad dobiju dvostruku nadoknadu.

A kakva je situacija u Srbiji kada je u pitanju rad na državni praznik, možete pročitati OVDE.

Autor: Novosti