Otac đaka prvaka tvrdi da škola zataškava vršnjačko nasilje

Goran Bujić za 021 kaže da je sve počelo u dnevnom boravku još u novembru. "Izvesni dečak iz trećeg razreda nekoliko puta ga je tukao, vređao, šutirao i udarao ga štapom u oko. Shvatio sam da je situacija ozbiljna kad sam video masnicu ispod oka svog deteta", rekao je Goran za 021.

Kako sam kaže, o svemu je obavestio i školu i prosvetnu inspekciju. Iz škole su ocu potvrdili da postoji problem te da će škola preduzeti sve potrebne mere da dete zaštiti, dok ni Goranu ni redakciji 021.rs gradska prosvetna inspekcija nije želela da odgovori šta je preduzeto po pitanju predstavke koja im je upućena a u vezi sa ovim slučajem.

Bujić smatra da je pored prosvetne inspekcije zakazala i sama škola, jer ga nije blagovremeno obaveštavala o preduzetim merama čime mu je uskraćeno roditeljsko pravo da zna šta se sa njegovim detetom dešava.

"Direktorka je navodno želela da me obavesti o preduzetim merama. Prvo mobilnim telefonom pa me nije dobila, zatim pisanim putem, ali opet ja nisam dobio to pismo. Pitam se zbog čega nije prosto odgovorila na moj mejl tako da imamo pisani dokaz o našoj komunikaciji. Ovako mi deluje kao da škola zataškava svoje postupke i od mene pravi lošeg oca", kaže on.

S druge strane, u školi je 021 dobio sasvim suprotan odgovor. "Tata se u novembru žalio i posle njegove pritužbe odmah smo kontaktirali koordinatora tima za bezbednost odnosno pedagoga škole. Razgovarali smo sa njegovom učiteljicom i učiteljima iz dnevnog boravka, jer oba dečaka idu tamo, kao i sa majkom maltretiranog dečaka i svi oni su tvrdili da ne postoji nasilje", jasna je direktorka škole Zdenka Ivković.

Ona kaže da je moguće da je u boravku bilo sukoba, koji je verovatno bio jednokratan jer se posle toga dete nije žalilo na svog vršnjaka i sukobe. "Sa majkom dečaka imamo dobru saradnju, a oca smo pokušali da obavestimo o preduzetim merama. Ali on nije zaprimio pismo iz škole. Što se nas tiče, taj slučaj je završen.", kaže Ivković.

Problem u komunikaciji sa roditeljima deteta je taj što su oni razvedeni i ne komuniciraju međusobno.

Bujić dodaje da je problem izneo na skupu "2 minuta tišine" koji se već mesecima organizuje u okviru borbe za usvajanje Aleksinog zakona, koji u kontekstu vršnjačkog nasilja predviđa oštrije kazne za đake, profesore, direktore i roditelje.

Organizator ovog skupa Vladimir Vava Jovanović kaže za 021 da on ne može da tvrdi ima li u toj školi nasilja ili nema, ali je istakao da je važno da se o ovoj temi javno govori, te je zato i podržao Bujića.

"Poznato je da mi u Srbiji znamo da sakrijemo nasilje koje se dešava u našoj bližoj okolini, a nasilje u školama se dosta prikriva jer se kategoriše ne kao vršnjačko nasilje, već kao dečija čarka. A to može dosta da šteti samom detetu. Same škole često i u najboljoj nameri imaju tendenciju da prikriju šta se sve u obrazovnim ustanovama dešava i da ne poštuju procedure", rekao je Jovanović.

Zašto je potreban Aleksin zakon?

Profesorka Pravnog fakulteta Dragana Ćorić inicijator je Aleksinog zakona. Ona za 021 objašnjava kako se rodila ideja za Aleksin zakon i koje će odrednice on sadržati.

"Nakon razgovora sa Aleksinim roditeljima, došli smo do zaključka da ovaj zakon treba da sadrži odredbe kojima bi se postrožila odgovornost prosvetnih radnika, jer su oni karika koja je u ovom slučaju zakazala. Takođe, trebalo bi postrožiti i odgovornost roditelja i učešće centara za socijalni rad", rekla je Ćorić i objasnila da veliki broj škola ne primenjuje postojeće protokole kada je u pitanju nasilje, zlostavljanje i zapostavljanje dece.

Podsetimo, Aleksa Janković je pre pet godina izvršio samoubistvo skokom sa zgrade, jer je bio žrtva vršnjačkog nasilja. Nesrećni mališan više meseci je trpeo fizičko i verbalno nasilje i više nije mogao da izdrži i digao je ruku na sebe.

Odredbe Aleksinog zakona:

- Postrožavanje odgovornosti i kazni za prosvetne radnike (direktore, profesore, psihijatre i pedagoge) u slučaju propusta kada je u pitanju zanemarivanje, nasilje i zlostavljanje deteta
- Veća odgovornost roditelja i traženje većeg učešća proaktivnih centara za socijalni rad u samom postupku
- Potraživanje prava žrtava vršnjačkog nasilja (da žrtva ima pravo da pokaže da je žrtva)

Autorka: Gordana Ćosić (gocacosic@021.rs)

Foto: Fejsbuk