Obećanje "Biće vam bolje..." kao šargarepa ispred magarca

"Za visok i trajan rast BDP-a potreban je rast privatne potrošnje od najmanje 1,5 odsto, a njemu mora da prethodi nekoliko godina rsta investicija i izvoza. Budući da takva promena neće moći da se desi pre 2018, a verovatno ni tada, to ujedno daje odgovor na pitanje kada je najranije moguće očekivati prvi značajniji rast privrede Srbije. Čak i kada bi se, nekim slučajem, povećanjem državne i privatne potrošnje, visoki rast ostvario pre 2018, on bi bio privremen i veoma opasan", ocenio je predsednik Fiskalnog saveta, Pavle Petrović.

Privredni rast Srbije u 2015. od oko 0,8 odsto, kao i očekivani rast u 2016. od 1,8 odsto sporiji su u odnosu na sve druge uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope. Da bi se uspostavio visok i održiv rast, koji vodi boljem životu građana, ključne su investicije koje su sa rastom od 10 odsto u prošloj godini zabeležile dobar trend.

Zbog toga, kako ocenjuju u Fiskalnom savetu, Vlada mora da unapredi efikasnost sudstva, da ubrza izdavanje dozvola, ukloni administrativne barijere za investiranje, ali i da spreči korupciju, završi privatizaciju državnih preduzeća...Takva politika, koja zahteva određeno vreme, vodila bi povećanju izvoza, zaposlenosti, potrošnje i na kraju, standarda građana.

"Bolji život, a da se to stvarno i oseti, desiće se kad uspemo tri-četiri godine zaredom da ostvarimo stope rasta društvenog proizvoda od tri i više odsto. Onda će biti prostora i za nešto osetniji rast zapošljavanja, plata i penzija", slaže se i ekonomista prof. dr Mihajlo Crnobrnja.

Ugledni ekonomisti u regionu nemaju predstavu da li će građanima Srbije biti bolje u 2017, kako je pre godinu i po dana procenio MMF, ili već ove godine kako je tada najavio premijer Aleksandar Vučić. Jedan od razloga za to, kako navode, jeste činjenica da su iz Nemanjine 11 dolazile različite procene.

Slovenački profesor u penziji Joža Mencinger kaže za "Blic" da odgovor na to pitanje "jednostavno ne zna", ali da ga ne znaju ni oni koji bi trebalo.

"Verujem da to i niko osim Vlade, koja misli da zna, ustvari ne zna", kaže Mencinger.

Ništa više nije mogao da kaže ni profesor za međunarodne odnose na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, Mojmir Mrak.

Svi obećavaju, a niko nema pojma kad će nam biti bolje

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk smatra da su sve vlade u Srbiji dosledne u tome da svake godine bolju budućnost pomeraju za narednu godinu.

"I nijedna vlada ih nije ispunila. Samo u poslednje četiri godine, dok čekamo bolji život, realna prosečna plata u Srbiji smanjena je za 3,8 odsto, dok su prosečne penzije skresane za 12,3 odsto. Ništa bolje nije bilo ni u vreme Cvetkovića. Iako je njegova vlada povećala penzije za 10 odsto, one su tokom njegovog mandata smanjene sa 217 na 187 evra. Premijeri Dačić i Vučić nastavili su istim putem, pa su u 2015. prosečna primanja najstarijih smanjena za još 10 evra", očenjuje Ćulibrk i nastavlja u šaljivom tonu.

U sledećih pet nedelja pred nama med i mleko

"Uveren sam da će se u Srbiji najbolje živeti u narednih pet nedelja, tačno do 20 časova 24. aprila, dok se ne zatvore birališta i ne okončaju vanredni izbori. Do tada će se svakog dana otvarati nove fabrike i radna mesta, nezaposlenost će padati, kurs i cene će mirovati, a bar do juna, dok se Misija MMF-a ponovo ne vrati u Beograd, nije isključeno ni da će neko obećati i povećanje plata i penzija. A kad prođu izbori, sve će se nastaviti po starom", tvrdi Ćulibrk i napominje da nas je Cvetković, uključujući i vikende i praznike, zaduživao 4,7 miliona evra dnevno, Dačić rekordnih osam miliona, a sadašnja vlada 6,86 miliona evra.

I to je razlog zašto nam u dogledno vreme ne može biti bolje.

Autor: Blic

Foto: Getty