Američki stručnjaci: Evropljani ne umeju da zaštite sami sebe

Među američkim ekspertima za tajne službe to je bila neka vrsta javne tajne, ali otkako su se dogodili napadi u Briselu o tome se diskutuje i javno u američkim medijima, preneo je Dojče vele. Reč je o nesposobnosti Evropljana da se pobrinu za sopstvenu bezbednost, ocenjuju oni.

Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbednost i da dodatno pojačaju strah od greššaka tajnih službi, pišše "Njujork tajms". U pogledu rastućeg međunarodnog terorizma, ugledni list, kao i mnogi drugi mediji, zaključuje da će Evropa dugoročno ostati ranjiva. To se vidi po tome što policiji i tajnim službama, uprkos grozničavim aktivnostima nakon napada u Parizu, nije poššlo za rukom da osujete napade u Briselu.

Belgijske „preopterećene tajne služžbe "ne mogu višše da pružže otpor „duboko ukorenjenoj terorističkoj mrežži", navodi njujorški list. Belgija se u tekstu u "Njujork tajmsu" označava kao „najbogatija pala držžava na svetu".

Jedan od najviđenijih američkih eksperata za bezbednost Dejvid Ignjatius u "Vašington postu" je prošširio zajedljive kritike na račun svih evropskih zemalja. "Brisel je „na ššokantan način pokazao nefunkcionalnost Evrope u odnosu na sopstvenu bezbednost", zaključio je on.

„Najnoviji napadi su pokazali da jošš postoje rupe u saradnji evropskih tajnih služžbi, konstatuje Karl Hvenmark Nilson u razgovoru za DW. „"Među njima ne postoji sveobuhvatna razmena informacija", zaključuje on i kritkuje „rivalstvo među tajnim službama, čak i unutar pojedinih držžava.

Poverenje Amerikanaca u evropske tajne služžbe nije nikada bilo veliko, izuzimajući Francusku i Veliku Britaniju. "Nemačke tajne služžbe jesu „kompetentne", pišše Dejvid Ignjatius, ali dodaje da zbog nedostatka podršške politike i javnosti ne mogu da iskažžu svoju snagu.

Drugim evropskim zemljama SAD veruju vrlo malo ili im uopššte ne veruju, dodaje on.

Mnogi američki eksperti vide samo jedno reššenje: tajne služžbe moraju da se oproste od uobražženosti i sujete. "Potreban nam je rigorozan način rada kada je reč o razmeni tajnih podataka", kažže Nilson.

Trenutno slabaššnu saradnju evropskih služžbi on poredi sa rivalstvom i nesaradnjom CIA i FBI pre napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

Dodušše američki mediji ne pripisuju krivicu samo Evropljanima. Najdublji razlog je, po Nilsonu, „propast koalicije kojom je trebalo džžihadiste držžati pod kontrolom, a koju je predvodila SAD.

On bi takođe žželeo da tajne službe teššnje sarađuju i u tom smislu smatra da „SAD treba da preuzmu vodeću ulogu kako bi povezale sve tajne služžbe.

Autor: Tanjug