Premeštanje problematičnih učenika iz jedne u drugu školu praksa je koja se godinama sprovodi u Novom Sadu. Centar za socijalni rad, uz saglasnost roditelja i saradnju sa školom, pokušava da pronađe slobodno mesto za problematično dete, koje potom može i ne mora da se popravi u novoj sredini. Međutim, stručna javnost je saglasna – premeštanje učenika ne rešava problem vršnjačkog nasilja.
Jedna od škola koja godinama “popravlja” učenike je OŠ “Kosta Trifković”. Dugogodišnji direktor ove škole Milan Spasojević kaže za 021 da je veliki broj roditelja nezainteresovan da se bavi problemima koje njihova deca prave u školi, a koja nastaju zbog (ne)vaspitanja kod kuće, te da se krivica za ponašanje neretko svodi samo na školu ili nastavnike.
“Njihov posao, u suštini, nije da vaspitaju decu. Čim roditeljima kažete da njihova deca prave problem, nailazite na ono standardno: 'Moje dete? Pa to je nemoguće' i tako dalje. A onda kada tim roditeljima kažete da dete iz određenih razloga, da bi popravilo ponašanje, mora da promeni školu, onda kreću tužbe, žalbe i tako dalje”, kaže Spasojević.
Premeštaj učenika, dodaje on, ne rešava problem u korenu, kao što to ne čine ni “kečevi” u dnevniku, niti ukori u knjižici.
“Premeštaj može da bude samo privremeno rešenje, jer ako roditelj nema punu kontrolu nad detetom, teško će se poštići nešto. Mi smo pre dve godine imali situaciju da je roditelj bio svestan situacije i želeo je da se dete popravi u drugoj školi, ali kada smo pokušali da ga prebacimo, nijedna škola u blizini nije želela da ga primi. Nekad i roditelji sami dovedu problematičnu decu. Prošle godine je našu školu završio jedan đak kojeg je iz druge škole doveo deda. Tamo je imao problema u školi, a kada je ovde došao, bio je odličan đak, dobrog ponašanja”, kaže Spasojević.
Spasojević dodaje da je potrebno raditi na mnogo boljoj zakonskoj regulativi u ovoj oblasti, koja će štititi žrtve, ali i regulisati ulogu roditelja, škole i zaposlenih u njoj.
Druga deca nasilnike doživljavaju kao heroje?
Predsednica udruženja “Roditelj” Dragana Ćorić kaže za 021 da promena sredine menja situaciju. Naime, deca u drugoj sredini mogu da promene svoje ponašanje preuzimajući modele od druge dece.
“Deca u određenoj sredini imaju 'podršku', bilo u nereagovanju odraslih, bilo u veličanju od strane druge dece koja ih doživljavaju kao heroje. Kazne su ili nerealno male ili se ne primenjuju. Promena sredine može i pozitivno da utiče, jer prekidaju barem fizički kontakt sa podržavajućom ili nereagujućom sredinom u kojoj su bili”, kaže Ćorićeva i dodaje da osećaj otuđenosti i nedostatak podrške za nastavak takvog ponašanja daje pozitivan efekat, ali ne uvek.
Ona naglašava da je bitno da roditelji daju saglasnost na premeštaj i da sarađuju, jer i njihovo dete ima pravo i mogućnost da se popravi.
“Ostajem pri tome da nasilnika treba izmestiti, a ne da žrtva beži, što se takođe često dešava. U suprotnom, džabe imamo kazneni sistem, kaža žrtva ostane s još većom traumom”, navodi predsednica udruženja “Roditelj”.
Grad nema para za prevenciju vršnjačkog nasilja
Kako bi se situacija u novosadskim osnovnim i srednjim školama popravila, potrebno je osposobiti zaposlene da reaguju u slučaju nasilnog ponašanja dece. Međutim, u Novom Sadu postoji obrnuta situacija – iako postoji koordinaciono telo koje bi trebalo da se bavi problemom vršnjačkog nasilja, njegovo delovanje se svodi na reakciju već počinjenog nasilja i apelovanje da nadležni organi rade svoj posao.
Iako je nasilje u OŠ “Branko Radičević” trajalo mesecima, ono je postalo tema tek po reagovanju majke, a nadležni navodno nisu ništa znali. Ova škola sada je dobila “sanduče poverenja”, u koje se anonimno može prijaviti vršnjačko nasilje ili neki drugi problem. Direktor OŠ “Kosta Trifković” Milan Spasojević kaže za naš portal mi nemamo uslove da se borimo protiv vršnjačkog nasilja.
“Znate li koliko košta jedan dan seminarske obuke za samo jednog nastavnika? Košta oko 10.000 dinara, a Grad nema para da to finansira. Trebalo bi stvoriti sistem i uslove kako bi se realizovalo nešto što ste zamislili. Ni mi, koji radimo u malo bezbednijim školama, nismo potpuno zadovoljni našim situacijama”, smatra Spasojević.
Nezadovoljstvo proizilazi i iz slučajeva kad pojedini roditelji sabotiraju slučajeve. Naime, kako kaže Spasojević, tu i tamo pojavi se uticajan ili roditelj na nekom bitnom položaju u vlasti ili struci, koji jednostavno ne želi da čuje za problem svog deteta i učiniće sve da on ne bude saniran. To dalje sprečava nadležne da reše problem, iako su za to vrlo voljni.
Aktiv direktora osnovnih škola u Novom Sadu odlučuje u slučaju četiri nasilna osmaka. U najboljem slučaju, pojaviće se četiri škole koje će želeti da ih prime.
Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja: Bezbednost je na višem nivou
Za kratko vreme od osnivanja Koordinacionog tela, bezbednost u novosadskim školama je dovedena na značajno viši nivo nego u prethodnom periodu, reakcija je ovog organa na tekst portala 021.rs.
"Prema zvaničnim podacima iz Novosadske policije, broj krivičnih dela u okolini novosadskih škola i u školskim dvorištima je smanjen u odnosu na prethodnu godinu. Na teritoriji Grada Novog Sada u okolini osnovnih škola je registrovano 44 krivična dela (u prethodnoj školskoj godini 87). U okolini srednjih škola registrovana su 42 krivična dela (u prošloj školskoj godini 92). Na inicijativu Koordinacionog tela nastavljeno je pojačano prisustvo pozornika na području škola, angažovano je 18 'školskih policajaca' kojima je pokriveno 26 vaspitno-obrazovnih ustanova na području Novog Sada, a nastavljena je operativna akcija 'Školarac', sa ciljem suzbijanja svih oblika kriminaliteta. Realizuje se najmanje jedna operativna akcija mesečno, a angažovano je oko 60 policajaca u civilu u okolini svih škola u Gradu Novom Sadu. Za te potrebe formirano je 20 patrola, a u toku sprovođenja akcije nije bilo izvršenja krivičnih dela na području škola", navodi se u saopštenju Tela.
Kontinuirano se od osnivanja Koordinacionog tela, realizuju radionice u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Novog Sada, na temu sprečavanja vršnjačkog nasilja.
"Uz sve nabrojano, veće angažovanje škola na prevenciji nasilja, povećan broj dežurnih nastavnika, značajno bolja saradnja sa Centrom za socijalni rad, pregled školskih torbi, povećan broj radionica i tribina sa učenicima škola, bolja saradnja sa drugim relevantnim institucijama rezultirali su smanjenim broja svih oblika nasilja", dodaju u ovom telu.
Autor: 021.rs
.jpg)
.jpg "Od srede u Novom Sadu tmurno, a od četvrtka kiša")
.jpg "Udruženje policije povodom povređivanja starijeg Novosađanina: Dačiću, osuda nije dovoljna")
.jpg "FOTO: Grafiti")
Komentari 26
Dragan
Ana
goxns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar