"Ono što izlazi iz vaše zadnjice govori nam samo o zadnjih 20 centimetara creva", rekao je Piter Gibson sa australijskog univerziteta Monaš u Viktoriji.
Njegov tim želi da sazna šta se događa u prethodnih 130 centimetara sistema za varenje, a završava se "konačnom eksplozijom".
Varenje zavisi od složene interakcije između gena, ishrane, metabolizma i mikroorganizama u telu, od kojih svaki može ostaviti svoj trag u gasovitim nusproduktima. Svaka promena u "gasovima" mogla bi biti znak ozbiljnih bolesti koje pogađaju bilo koji deo tog procesa, ističu stručnjaci.
Gibsonov tim radi na sondi koja bi analizirala procese duž celog probavnog trakta i merila gasove u svim fazama varenja. Prekomerna proizvodnja vodonika i metana ukazuje na moguće probleme s razgradnjom ugljeno hidrata, zbog čega skrob i šećeri fermentišu u crevima.
Prevelika količina metana može omesti kretanje creva, što znači da bi to moglo biti uzrok zatvora od kojeg pate ljudi s iratibilnim crevom. "Uvreženo je mišljenje da metan nastaje u donjim delovima debelog creva, ali u to ne možemo biti sigurni", rekao je Gibson.
Vodonik-sulfid je gas koji "gasovima" daje grozan smrad trulih jaja. Osim neugodnosti koje može prouzrokovati na javnom mestu, hronično visok nivo tog gasa mogao bi biti znak oštećene sluzokože, upale, pa čak i raka debelog creva. "To je primer kako gas može biti od neverovatne pomoći", ističe Gibson.
Postojeće tehnike merenja nadutosti su tek indirektne, poput daha ili analize stolice i ne otkrivaju probleme u ranoj fazi varenja. Gibsonov tim smatra da je doskočio tom problemu,time što su izumeli sićušan senzor koji se može progutati kao tableta. Dok prolazi kroz telo, kapsula u pravilnim intervalima prikuplja gasove i podatke šalje u računar.
Osim toga, meri temperaturu i kiselost koji mogu ukazati na poziciju senzora u sistemu za varenje. To je posebno važno na kraju putovanja kroz creva.
"Želite da znate da li je gas izašao kroz zadnjicu ili je završio kao deo stolice", rekao je Gibson. Podaci o temperaturi istog trena daju odgovor. "Kad temperatura padne, znamo da je izašao napolje", dodao je Gibson i pojasnio da bi lekari tako mogli prikupiti podatke u realnom vremenu i u svakoj fazi putovanja senzora po bespućima sistema za varenje.
Zasad su prototip testirali na svinjama, a za nekoliko meseci planiraju da ga isprobaju i na ljudima, piše BBC.
Autor: Hina
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar