Pronađeno telo nestale devojčice u Negotinu

Mozda je devojchica bila zlostavljana i jedino je resenje nalazila kod prijatelja koji su je savetovali i vidjali je preko neta. Jer pre deset i vise godina devojchice su nalazile savete u zenskim magazinima a sad na drugachiji nachin traze savete. Mozda nikom vise nije mogla da se poveri i jedino je resenje videla u samoubistvu.

Ne znam šta je u pitanju, samo znam da je strašno....

Ne osuđujte decu tipa " u moje vreme nije mi pradalo na pamet"... Ovo vreme je drugačije, na globalnom nivou, ni svi mi nismo isti. Deca su postala emotivnija, depresivnija, melanholičnija, usamljenija. Roditelji u trci za pukom egzistencijom sve manje imaju vremena za njih. Deca imaju svoje tuge, brige, strahove...koji nama izgledaju minormni i smešni a za njih mogu biti okidač " za žutu minutu" jer za njih su oni veliki nekad, ne rešivi. Roditelj mora biti tu da oseti, da razgovara ne tipa " sedi sine da razgovaramo" nego pratiti i osetiti kada imaju šta da nam kažu. Otiđite preko dana sami sa njima na kafu ili sok iznenadićete se koliko toga imaju da vam kažu. Nemojte misliti roditelji da ste bezgrešni, grešite i to puno čak i pr.dr.mr psihijatar greši sa svojom decom. Pratite kada su ćutliva, popuste u školi - postoji razlog, osetite trenutak za razgovor. Deca moraju osetiti da ih volite a ljubav se ogleda u sitnicama u pažnji. To vam govor majka čije je dete pokušalo samoubistvo, a bili smo uvereni da sve dobro radimo. Posle ovakvog "šamara" više razgovaramo sa njim, prisniji smo, shvatili smo gde grešimo (a nismo bili svesni toga). Ne osuđujte decu, jer ako je život surov za odrasle njima se čini još suroviji. Volite ih iskreno i budite uvek tu za njih. Oni su ono najsvetije što imamo.