Otkaz novinaru HRT-a jer je sarađivao u filmu o zločinu u Dvoru na Uni?

Kosanovića je rukovodstvo HRT-a pozvalo da se izjasni o odluci vanrednog otkaza "sopstvenom krivicom" koja je utvrđena u formalnom propustu nedostatka službenog i potpisanog odobrenja HRT-a da učestvuje u projektima izvan matične kuće. Kosanović se tim povodom već izjasnio, pa je poznato da mu je taj posao ponudio njegov tadašnji nadređeni, sada već bivši urednik Dokumentarnog programa HRT-a Robert Zuber.

On, međutim, nije za Lupigu želeo da govori o mogućem otkazu sve dok je postupak u toku. Progovorio je, međutim, Eugen Jakovčić iz "Dokumente" pitanjem koliko je vanredni otkaz prikladna kazna za formalni propust zbog kojeg HRT proziva Kosanovića.

Kakvu poruku javni medijski servis šalje vanrednim otkazom jednom od svojih viđenijih reportera, koji je moguće protumačiti samo kao pritisak na sve one što ne dele ideologiju novoimenovanog rukovodstva kuće, jasno je svakom zaposlenom u HRT-u. Prema rečima Jakovčića, među novinarima HRT-a vlada strah od mogućih novih otkaza i nezdrava atmosfera u kojoj je nemoguće obavljati bilo kakav kvalitetan posao u interesu javnosti, koja i finansira HRT.

Kako Lupiga saznaje od predsednika Hrvatskog novinarskog društva Saše Lekovića, HND je upoznat sa slučajem, ali u interesu samog Kosanovića, koji za sada ne želi javno da govori, ni HND se neće oglašavati pre nego što dobije zvanične informacije.

Službeno, ni HRT ne želi ništa da komentariše. U tekstu, Lupiga podseća da se, u pismu koje je Dražen Majić uputio Nadzornom odboru i Programskom veću HRT-a i saborskom Odboru za informisanje u martu ove godine, navodi da je film koji govori o smaknuću devet civila, psihičkih bolesnika iz bolnice u Petrinji, "propagandni uradak Save Štrbca", srpskog advokata i nekadašnjeg sudije zadarskog Okružnog suda.

Na koji način je takva "zavera" mogla biti izvedena u danskoj produkciji, pitanje je kojim se nije previše zamarao, već se radije zadržao na "domaćem" terenu, optužujući Roberta Zubera za sumnjivu saradnju sa "Nukleus filmom", koji je koproducent spornog dokumentarca. Spornog, valjda, jer se u njemu pojavljuju i hrvatska i srpska strana koje se međusobno optužuju za ovaj zločin čiji počinioci nisu otkriveni ni posle 20 godina, ocenjuje Lupiga.

Prema tekstu u zagrebačkim Novostima, koji je Saša Kosanović još u septembru prošle godine napisao kao odgovor na kaznenu prijavu penzionisanog pukovnika hrvatske vojske, Ivice Pandže Orkana, dokumentarac se ne bavi utvrđivanjem krivice ili upiranjem prsta u pripadnike hrvatskih ili srpskih jedinica. Na pitanje ko je počinio zločin, odgovor bi trebalo dati Državno tužilaštvo Hrvatske, koje sa srpskim tužilaštvom za ratne zločine navodno istražuje šta se dogodilo, iako ta istraga jako sporo napreduje.

Pitanje koje bi mučilo i hrvatsku javnost kad bi se o njemu javno smelo progovoriti, a sudeći prema posledicama s kojima se nosi novinar samo zbog svog učestvovanja u projektu, očigledno se ne sme postaviti, zaključuje Lupiga.

Film se bavi intimnim preispitivanjem zapovednika danskog bataljona UN Jana Velendorfa koji se vraća na poprište zločina počinjenog u operaciji "Oluja" i razgovara sa svim akterima. On traži odgovore na pitanja koja ga muče, koja muče i dansku javnost i koja želi da zna zbog čega njihovi vojnici nisu branili živote civila i pucali na napadače.

Devet civila – nemoćna lica i psihijatrijski bolesnici, od kojih je osam bilo srpske, a jedna žrtva hrvatske nacionalnosti – hladnokrvno je pobijeno 8. avgusta 1995. godine u zgradi osnovne škole u Dvoru na Uni, dok je njih troje odvedeno u nepoznatom pravcu.

Autor: Lupiga