Država nije iskoristila priliku za poboljšanje prirodnog priraštaja
Strategiju podsticanja rađanja Vlada Srbije donela je 2008. godine, ali devet godina od njenog predstavljanja ona je ostala samo dokument koji nikad nije primenjen.
Foto: Pixabay
Piše: Zoran Strika
Dokument koji je predviđao ublažavanje ekonomske i psihološke cene roditeljstva, usklađivanje rada i roditeljstva, populacionu edukaciju, borbu protiv neplodnosti, ostao je u fioci brojnih Vladinih dokumenata. Iako su strategiju hvalili stručnjaci i udruženja koja se bave ovim pitanjima, o njenim rezultatima se ne može govoriti - jer ih nije ni bilo.
O neuspehu, odnosno ignorisanju ove Strategije dugo se ćutalo. Republička vlast na čelu sa Demokratskom strankom nije se oglašavala po ovom pitanju nakon što je usvojila dokument. Međutim, oglasila se vlast na čelu sa Srpskom naprednom stranku, od koje se očekivalo da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva iz strategije. Ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin 2014. godine poručio je kako strategija nije nikad mogla ni da bude primenjena, jer ju je sprečila svetska ekonomska kriza koja je usledila.
"Stopa rađanja u Srbiji je za 35 odsto niža od potreba reprodukcije stanovništva, a državna strategija za podsticanje nataliteta se nije mogla u potpunosti primeniti jer je, odmah po njenom donošenju 2008. godine, nastupila svetska kriza", navedeno je tada u saopštenju ministarstva.
Tri godine kasnije u ovom ministarstvu na pitanja 021.rs o tome da li postoji mogućnost da se strategija aktuelizuje, hoće li država kroz druge dokumente uticati na natalitetnu sliku Srbije, kao i da li postoji rešenje za problem prirodnog priraštaja, navode da to nije u njihovoj nadležnosti, te da ne mogu da daju odgovor. Kako su rekli, "ne bi bilo u redu da se mešaju u ovlašćenja drugog resora".
Međutim, ministarka i potpredsednica novoosnovanog Demografskog saveta pri Vladi Srbije, Slavica Đukić Dejanović, navela je nedavno kako će strategija biti inovirana u narednom periodu, kako bi se zaustavio negativni trend opadanja prirodnog priraštaja. Ona je dodala i da je u Sloveniji i Makedoniji primenjivana slična strategija, ali da nije dala rezultate.
U kreiranju novih rokova za primenu strategiju, rokovi za ostvarivanje ciljeva strategije iz 2008. godine već su iza nas. Istina je da će i ovog puta, ukoliko zaista dođe do inoviranja strategije, biti potreban novac kao što je bio potreban i 2008. Postavlja se pitanje da li će ga, s obzirom na politiku štednje, biti dovoljno?
Demografske pojave su previše široke da bi se kontrolisale i poboljšale jednom merom. Kako za 021.rs kaže šefica Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk, demografi na negativni prirodni priraštaj ukazuju od 1989. godine, ali 20 godina ništa nije rađeno po tom pitanju.
"Da je 2008. godine došlo do primene Strategije podsticanja rađanja mi bismo možda imali manju negativnu vrednost, ali ne očekujem da bi to bila drastična promena i da bismo došli do pozitivnog prirodnog priraštaja, jer je to prosto nemoguće. Vi kada četvrt veka gubite između 35.000 i 40.000 stanovnika samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja, onda vam je potrebno minimum toliko godina da bi se stanje iole popravilo", navodi Bjelobrk.
U Francuskoj natalitetna politika postoji u poslednjih sto godina. Međutim, kako se menja demografska situacija u državi tako dolazi do promene mera koje se primenjuju. U Srbiji pak priča o natalitetnoj politici tekla je na nešto drugačiji način.
"Mi smo prosto stihijski prepopustili da to ide 'prirodnim' putem. Sada smo već toliko duboko u tom problemu da bi pravi uspeh predstavljalo da se ta tendencija zaustavi i da krenemo ka nuli. Za to je potrebno jako puno vremena i da se stvari rešavaju sistemski. Takođe, neophodno je i da strategija bude dokument koji će biti iznad svake vlasti i politike. Govorimo o nacionalnom cilju koji bi trebalo da bude na vrhu liste prioriteta, jer će u suprotnom Srbija ostati bez stanovnika", dodaje naša sagovornica.
Podaci vitalne statistike pokazuju da stopa rađanja iznosi 1,46 deteta po ženi, a da bi se ostvarila prosta reprodukcija trebalo bi da bude 2,15, pod pretpostavkom da sve žene u fertilnom periodu rađaju. Ipak, prateći jednu generaciju ustanovi se da 10 do 15 odsto žena ne može ili ne želi da rodi, što direktno povećava stopu koju je potrebna za prostu reprodukciju na 2,53 deteta po majci. Nažalost, to u ovom momentu deluje potpuno nestvarno i ne treba očekivati takve rezultate.
Za roditelje propuštena šansa
Ta 2008. godina bila je godina nadanja za mnoge roditelje. Nažalost, na nadanju je samo i ostalo. Od Strategije za podsticanje rađanja očekivali su konkretno poboljšanje položaja svoje roditeljske pozicije. Biti roditelj u Srbiji jeste težak posao, a strategija je trebalo da im izađe u susret i olakša roditeljstvo. Danas, za predsednicu Udruženja građana "Roditelj" Gordanu Plemić neprimenjivanje strategije predstavlja veliku razočaranje.
"Sama strategija je bila veoma dobar dokument, ali ono što čini taj dokument je ostalo mrtvo slovo na papiru. Za ostvarivanje ciljeva iz strategije se danas mi zalažemo i posle toliko godina vraćamo se na iste probleme. Najvažniji je definitivno ekonomski momenat, ali postoji dosta stvari koje ne zahtevaju velika novčana izdavanja, mogle su biti urađene, a nisu. Iskreno se nadam da će formiranje Demografskog saveta, kao i najava uspostavljanja konkretnih populacionih politika doprineti rešenju, jer zaista poslednji momenat je da se to učini", navodi Plemić za 021.rs.
O problemu negativnog prirodnog priraštaja govori se godinama, ali menjaju se razlozi zbog čega je demografska slika takva kakva jeste. Iako je reč o problemu na koji utiče više faktora, od broja rođenih pa do sve značajnijeg broja umrlih, loptica krivice se u poslednje vreme prebacuje na majke koje žele da se profesionalno ostvare. Bez obzira na to što je reč o malom procentu žena koje ne žele da budu majke, ovo se sve češće pominje kao glavni razlog za negativni prirodni priraštaj, čime se na mala vrata uvodi diskriminacija.
"Konstantno se govori o tome kako mlade obrazovane majke ne žele da rađaju, takva teza prosto ne stoji, ali i pored toga cela demografska problematika pada na leđa jedne grupe. Devojke koje žele da rode nalaze se u takvom okruženju koje je nesigurno, nesigurnost ih čeka po pitanju posla, ali i po pitanju lične egzistencije. Vrlo često se događa da majke nakon porođaja ostaju bez posla ili budu prebačene na niže pozicije. Dakle reč je o ekonomskom momentu, na koji bi u novoj strategiji trebalo da se stavi akcenat, jer nije istina da mladi ne žele decu", priča Plemić.
Naša sagovornica dodaje da se mladi roditelji nalaze u začaranom krugu u kom se susreću sa velikim problemima.
"To su, dakle, problemi ekonomske prirode i oni se nalaze u stalnom grču razmišljajući da li će imati dovoljno za dete, račune i da li im je siguran posao. U takvim uslovima nemaju prostora da se posvete roditeljstvu na pravi način. Strategija mora da im obezbedi sigurnost, a majkama da se osigura vraćanje na posao posle porodiljskog", zaključuje ona za 021.rs.
Šta je sve predviđala strategija
Suočena sa konstantnim gubitkom stanovništva, Vlada Srbije 2008. godine usvojila je strategiju čiji je cilj bio da promeni tadašnje (i trenutne) negativne tendencije. Opšti cilj strategije bio je da se održi veličina postojećeg stanovništva, odnosno da se obezbedi prosta zamena generacija. To se nije dogodilo. Štaviše, negativni prirodni priraštaj u 2015. godini bio je najveći u poslednjih 70 godina.
Zbog toga su pisci strategije predvideli da je potrebno ostvariti i posebne ciljeve, a to su:
- Ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta
- Usklađivanje rada i roditeljstva
- Snižavanje psihološke cene roditeljstva
- Promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata
- Borba protiv neplodnosti
- Ka zdravom materinstvu
- Populaciona edukacija
- Aktiviranje lokalne samouprave
Svakako da su roditeljima dve najbitnije stavke bile ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, ali i usklađivanje rada i roditeljstva, gde nailaze na mnogobrojnom prepreke. Sa problematičnim poslodavcima u najvećem broju se susreću majke, o čemu možete čitati OVDE.
"Iako je problem nezaposlenosti prisutan već duže vreme, tranzicija kroz koju prolazi privreda Republike Srbije dodatno ga je pojačala. Naročiti problem i visok socijalni rizik predstavlja dugotrajna nezaposlenost. Posmatrano po polu, žene sačinjavaju više od polovine nezaposlenih, a dugoročna nezaposlenost je takođe znatno veća kod žena", navodi su u strategiji staroj devet godina, a o istim problema govore roditelji danas.
Za svaki pojedinačni cilj strategije predviđeni su i mehanizmi kojim bi se oni ostvarili. Samo neki od njih su: povećanje iznosa roditeljskog dodatka, naknada zarade do punog iznosa iz budžeta u slučaju bolesti trudnice, podsticanje zapošljavanje mladih nezaposlenih roditelja, pojačana kontrola inspekcija kako bi se sprečila prikrivena diskriminacija žena koje žene rađaju, kreiranja programa za celodnevni borakav učenika od prvog do osmog razreda, razvijanje usluga personalnih asistenata i mnogi drugi. Dakle, sve ono što roditelji i danas priželjkuju, žale se da ne postoji ili pak da je nedovoljno razvijeno.
Kao poslednja stavka strategija stoji "Implementacija i periodično preispitivanje strategije". Iz tog razloga postavlja se pitanje da li je konačno došao trenutak da se strategija iz 2008. godine konačno preispita, unapredi u skladu sa sadašnjim momentom i na kraju - da se zaista primeni?
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Bebe ne donose rode". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
