Kako je Srbija došla do javnog duga od 24,8 milijardi evra

Te godine smo na kamate dali oko 117 miliona, a prošle godine čak milijardu evra. Sa oko dve milijarde evra novih zaduživanja svake godine, Srbija je stigla do 24,8 milijardi evra duga, odnosno 75,5 odsto BDP.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da 2008. dug nije bio najniži zato što smo ga tako dobro otplaćivali, nego zato što su nam dve trećine duga prema pariskom i londonskom klubu, oko 4,7 milijardi evra, otpisane.

"Baš ta 2008. je tragična godina kada je u pitanju početak skoka javnog duga. Tada je, pored dva regularna povećanja penzija, došlo i do dva vanredna. To je bio populistički potez da se kupe glasovi, koji sistem ne može da izdrži. Bilo je i mnogo popustljivosti u javnim preduzećima koja su isplaćivala ogromne plate zaposlenima, a istovremeno padala u dugove koje je potom država pretvarala u javni dug", kaže Madžar.

Profesor na Ekonomskom fakultetu, Ljubodrag Savić, kaže da je najveći problem to što smo do 2008. imali visoku stopu privrednog rasta, kojeg od 2009. gotovo da nema.

"Od 2009. počinjemo mnogo da se zadužujemo iz dva razloga. Jedan je to što je usled svetske ekonomske krize došlo do slabljenja privrede, a izdaci za budžet su ostali isti, pa smo tu razliku morali da nadomestimo zaduživanjem. Kamatne stope su bile vrlo visoke, što je dovelo do rasta duga. Danas na kamate dajemo više od tri odsto BDP godišnje, a rast BDP nam je 0,7 odsto, što je neizdrživo. Do 2008. značajne prihode imali smo i od privatizacija i donacija", kaže Savić.

Kako bismo otplatili skupe kredite, ulazimo u nova, nešto jeftinija zaduženja, zbog kojih se konstantno vrtimo u dužničkom krugu. Nedostatak novca mora da se nadomesti, pa se Srbija sve više zadužuje i prodajom državnih hartija od vrednosti, na koje su kamate vrlo visoke.

Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da je problem i to što smo zaduženi u devizama i u inostranstvu i u zemlji.

"Kako raste vrednost dolara i evra, dug nam se povećava. Oko 80 odsto naših dugova je u stranoj valuti, pa da se i jedan dinar ne zadužimo, dok kurs raste, mi imamo povećanje duga. I u poslednje vreme previše srljamo. Evo, od Kine uzimamo sve u dolarima, a imamo čak i jedan kredit u juanima, o kojima ništa ne znamo, a onda se čudimo kada nam kamate i rate naglo skoče", kaže Kovačević.

Kako je rastao javni dug po godinama:

- 2007. - 8,8 milijardi evra (35,9 % BDP)
- 2008. - 8,7 milijardi evra (29,9% BDP)
- 2009. - 9,8 milijardi evra (28,3% BDP)
- 2010. - 12,1 milijardi evra (32,8% BDP)
- 2011. - 14,4 milijardi evra (41,8% BDP)
- 2012. - 17,6 milijardi evra (45,4% BDP)
- 2013. - 20,8 milijardi evra (56,2% BDP)
- 2014. - 23,1 milijardi evra (59,6% BDP)
- 2015. - 24,8 milijardi evra (75,5% BDP)

Autor: Blic