Četvrtina srpskih preduzeća pred bankrotom

Posebno zabrinjava da čak 24.588 preduzeća beleži gubitke iznad vrednosti kapitala firme, pa su se time stekli zakonski uslovi za uvođenje stečaja.

Istina, poslovni ambijent je prošle godine bio nešto bolji nego sezonu ranije, čemu su najviše doprineli rast industrijske proizvodnje 8,2 i izvoza 7,8 odsto. Ipak, ukupna aktivnost preduzeća uvećana je tek 0,7 odsto. Nešto je uvećana i kreditna aktivnost, nešto više i investiciona, i to sitnijim ulaganjima preduzeća. Inflacija je bila na nivou 1,5 odsto, dok je dinar spram evra izgubio 0,6, a prema dolaru 11,9 odsto vrednosti. Zapravo, dolar je ojačao spram svih valuta.

Niska privredna aktivnost

Pozitivno je poslovalo tri petine (54.475) preduzeća, uz zbirni plus od oko 3,8 milijardi evra. Istovremeno su 27.521 firme iskazale gubitak u zbirnom ekvivalentu 2,7 milijardi evra. Kada se ima u vidu da sva privredna društva raspolažu imovinom vrednom oko 92 milijardi evra, vidi se da ovdašnja privreda odbacuje jako malu vrednost u odnosu na imovinu.

Znači da je i prošle godine privredna aktivnost, mada uvećana, još uvek bila na izuzetno niskom nivou, a da bi dosegla donji nivo Evropske unije neophodno je da desetak godina uzastopno raste po stopi od najmanje 5,75 odsto.

Koliko je naša ekonomija svedena na puko preživljavanje stanovništva pokazuje i podatak da čak dve trećine i ukupnih prihoda i ukupnih rashoda otpada na samo dve privredne grane, trgovinu i prerađivačku delatnost. Posle ko zna koliko sezona, lane su i javna preduzeća, gledajući zbirno, isposlovala minimalnih 69 miliona evra pozitive.

Preduzeća u stečaju i restrukturiranju su minusom od 328 miliona evra i lane bili najveći gubitaši.

Bez sopstvenog obrtnog kapitala

Velika preduzeća, iznad 150 zaposlenih, ostvarila su ukupno 556, srednja (više od 50 radnika) 335, mala (iznad 10 zaposlenih) 490 miliona evra plusa, dok su mikro preduzeća zabeležila 218 miliona gubitaka. Ovakva struktura dobiti i gubitaka ukazuje da su mnoga naša velika preduzeća segmenti velikih multinacionalnih kompanija, te da srednja preduzeća imaju slabu kopču na najveća. Otuda se i slabo razvijaju i skoro upola ih je manje nego što bi trebalo da bude.

Mala preduzeća ne uspevaju dostići nivo srednjih i pokazuju težnju da trajno ostanu na skromnom obimu poslovanja, sve češće u porodičnom vlasništvu. Mikro preduzeća su po prirodi zavisna od većih, najniža su u poslovnom lancu i veći na njih uspevaju da prebace i neke svoje slabosti i deficite.

Kapital kojim raspolažu sva preduzeća uvećan je za 3,9 odsto i iznosi 51, ali su obaveze, uz uvećanje 3,1 odsto, zbirno iznosile čak 73 miljarde evra. Iz ovoga se vidi da se aktivnost u našim preduzećima samo izuzetno finansira sopstvenim sredstvima, već se novac, uglavnom u celosti, pozajmljuju. U takvim uslovima poslovanja loša je i ročna struktura pozajmljenog novca, što utiče na stalno prisutnu i blago rastuću nelikvidnost, a raste ne samo kratkoročno zaduživanje preduzeća, već i stopa zaduživanja.

Ugroženo 175.000 radnih mesta

Međutim, najviše zabrinjava rast ukupnih gubitaka privrede Srbije za visokih 9,5 odsto, od čega skoro polovina, čak 14 odsto više nego prethodne sezone, otpada na 24.588 preduzeća koja su zabeležila minus iznad vrednosti kapitala. Polovinu ovih gubitaka generišu velika preduzeća, pre svega ona u stečaju i restrukturiranju, odnosno pojedina javna. Time je direktno ugroženo očuvanje više od 175.000 radnih mesta.

Dakle, finansijski pokazatelji za prošlu godinu su minimalno poboljšani, ali efekat boljitka se gubi jer su posledice višegodišnje recesije još dominantne.