Najtraženiji u Nemačkoj su vozači

Udruženja zvone na uzbunu - ako se nešto ne preduzme, u Nemačkoj uskoro neće biti moguće sve putnike i svu robu prevesti od tačke A do tačke B. Udruženje nemačkih prevoznika (VDV) posebno ukazuje na raskorak u sve gušćoj mreži javnog prevoza i sve većem broju vozača koji odlaze u penziju ili se nalaze pred penzijom.

Situacija je posebno kritična sa mašinovođama. "Niko više ne želi da vozi lokomotive", žali se sindikat mašinovodja GDL. Dečački snovi o upravljanju vozom očigledno ispare nakon puberteta.

Trenutno širom zemlje nedostaje od 800 do 1.000 mašinovođa. Niko očito nije spreman na samoću i rad u smenama.

I gradovi poput Berlina očajnički traže nekoga ko bi prevozio građane. Prosečna starost berlinskih vozača podzemnih i nadzemnih železnica je 50 godina.

Otkako je u Nemačkoj pre nekoliko godina ukinut monopol železnice u međugradskom prometu, pojavio se i akutni manjak vozača autobusa na dužim relacijama. Nemačko udruženje autobuskih prevoznika govori o trenutnom manjku od 2.000 vozača. U sledećim godinama bi taj broj mogao da poraste na čak 10.000.

Udruženja su pokrenula agresivnu kampanju medju mladima pod sloganom: "Pokreni nešto,– budi vozač autobusa".

Slična je situacija i s rastućim sektorom putničkog teretnog prevoza. Doduše, trenutno se za taj posao obučava oko 7.000 mladih, ali oni presporo ulaze na tržište rada da bi se pokrio manjak. Ne postoje tačni podaci koliko širom Nemačke trenutno nedostaje vozača teretnih vozila, ali samo na području Duisburga (gde se nalazi najveća rečna luka u Evropi i gde je sedište mnogih špediterskih kompanija) nedostaje 3.000 vozača.

Kako kaže portparol Udruženja profesionalnih vozača Volfgang Vesterman, mnogi špediteri su prisiljeni da zadržavaju svoje vozače i nakon odlaska u penziju. Drugi se, pak, pojačano daju u potragu za vozačima širom Evropske unije.

Vazdušni saobraćaj je jedini transportni sektor u kojem Nemačka ne vapi za vozačima, odnosno pilotima. "Tržište je zasićeno", poručuje udruženje pilota Kokpit.