Poslodavci zbog višeg minimalca skidaju sa prihoda plaćenijim radnicima?

Neki odluku Vlade da poveća minimalac vide kao čist populistički čin kojim se otvara predizborna kampanja za dolazeće predsedničke izbore, ali i kao udar na slabu privredu i još jedan način da se preko leđa privatnog sektora u državni budžet ubaci koji dinar.

Povećanje minimalca neće doneti boljitak ni zaposlenima, jer će poslodavci, koji ne mogu da zarade više, uzimati od onih koji imaju veće plate da bi dali onim koji imaju manje, odnosno najmanje. Na dobitku je samo država i to samo privremeno, jer je poslala EU signal da radi na "socijalnom dijalogu" i tek donekle 300.000 onih koji rade za minimalac, a koji će ubuduće primati nekih 1.500 dinara mesečno više.

Privrednik Milan Knežević kaže za Danas da je rasprava o povećanju najniže cene rada prekinuta bespogovornom odlukom predstavnika Vlade tako što je "komesarski" rečeno: "cena rada će biti povećana sa 121 dinara po satu na 130 dinara i tačka".

"Time je okončana ova loše režirana predstava o kobajagi 'funkcionisanju SES-a' u kojem, uzgred budi rečeno i nema reprezentativnih predstavnika poslodavaca. Znajući da se poslodavci i sindikati nikad ne mogu dogovoriti, Vlada je kao 'socijalno dogovorna' povećala iznos 'minimalca' koji dve godine nije povećavan", kaže Knežević.

Ovo povećanje se, kako kaže, ne odnosi na javni sektor, jer se najniža cena rada u njemu određuje planom budžeta za narednu godinu. Privatni sektor je, smatra on, prinuđen da poveća najnižu cenu rada i time poveća prihode budžeta po osnovu dodatnih prihoda od poreza i doprinosa. "Prihodi države biće povećani za iznos poreza i doprinosa oko 61 odsto na ovo povećanje. Dakle, troškovi za poslodavce su povećanje od 7,43 odsto, uvećano za procenat poreza i doprinosa na uvećanje od 4,5 odsto. Uvećanje troškova po osnovu minimalca za poslodavce iznosi nepodnošljivih približnih 12 odsto", napominje Knežević.

Neoporezivi deo minimalnog dohotka od 11.604 dinara neće biti povećan, tako da su svi troškovi povećanja minimalne cene rada prevaljeni na poslodavce, smatra Knežević, ističući pri tomer da je Vlada trebalo da pokaže bar minimum socijalno-ekonomske korektnosti tako što će povećati neoporezivi deo kako bi se povećanje troškova poslodavca umanjilo za barem tih 4,5 odsto prihoda države od poreza i doprinosa.

"Za takvo rešenje bio je i veliki deo nas poslodavaca. Povećanje minimalne cene rada znači direktno povećanje troškova bolovanja do mesec dana, koji idu na teret poslodavca, troškova otpremnina u slučaju otkaza, otpremnina za penzije", ističe Knežević i dodaje da veliki deo poslodavaca ne može da isplati ni minimalnu cenu rada, pa se dovijaju tako što minimalac umanjuju zbog neizvršavanja postavljenih normi ili neadekvatnog kvaliteta rada.

Povećanje minimalne cene rada je, smatra Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu politiku, samo još jedan znak da je predizborna kampanja za predsedničke izbore naredne godine već počela. On ovu odluku vidi kao čist populizam koji ne samo da ne odgovara poslodavcima, jer će sad imati veće izdatke, nego i zaposlenima.

"Problem je što se u Srbiji minimalna zarada oporezuje istom stopom kao i bilo koje druge zarade. Kada nešto povećate za osam odsto kao što je u ovom slučaju minimalac, logično bi bilo da imate i neki rast na tom nivou. Mi ovde imamo rast od dva odsto što znači da je opterećenje poraslo četiri puta. Desiće se i to da će ovo povećanje minimalca najviše pogoditi one sa srednjim i višim platama. Poslodavci će, jer rasta nema, smanjiti zarade za po 2.000 dinara onima koji imju 40.000 ili 50.000 dinara platu", napominje Rajić.

Ostatak možete pročitati u današnjem Danasu.