Srbiji preti sudbina "Agrokora"

Piše: Živan Lazić

Najavio je zabranu odlivanja finansijskih sredstava iz Srbije prema regionalnom trgovačkom lideru, bez obzira što je kompanija iz Hrvatske vlasnik četiri ovdašnja proizvodna preduzeća i trgovačke kuće "Meraktor S", koji objedinjava tri nekadašnje veletrgovine, "Merkator", "Idea" i "Roda", i kroz koju se godišnje prometne robe vredne cirka 930 miliona evra, petina ukupne maloprodaje u Srbiji.

Sporna pravna osnova

Ova mera bi mogla da deluje smirujuće po ovdašnjih oko 600 dobavljača, ali skoro polovina od njih direktno snabdeva i "Agrokor" u Hrvatskoj i BiH, manje u Sloveniji, te će svima njima naplata dosadašnjih potraživanja biti na dugom štapu i zavisna od razvoja situacije u centrali. Posebno je pitanje na kakvim pravnim temeljima se zasniva premijerova najava, ali, budimo i realni, u priči koja nedeljama puni stranice štampe regiona, sporni potezi se povlače sa svih strana, posebno od strane države Hrvatske, čiji sabor je u petak napokon usvojio Zakon o uvođenju izvanredne uprave u trgovačkim društvima od strateškog interesa. Odmah je nazvan "Leks Agrokor" , s obzirom da je poslužio da država nacionalizuje upravljačka prava u ovoj firmi, a sam zakon nije jasan oko budućih vlasničkih prava.

U posebno su teškoj poziciji ovdašnje Agrokorove proizvodne firme, "Dijamant", "Frikom", "Mivela" i "Kikindski mlin", koji su mnogo izvozili direktno u Hrvatsku i imaju znatna potraživanja. Pri tome, "Dijamant" je poslužio centrali sistema kao garant u vrednosti oko 46 miliona evra.

Ko će garantovati za "Merkator S"

"Merkator S" je sledio strategiju prekomernog širenja pozajmljivanjem novca, istina u manjoj meri. Tako sada ima 102 miliona dugoročnih kredita korišćenih za razvoj maloprodajne mreže i blizu 60 miliona duga prema dobavljačima. Na policama i skladištima ima robe oko 85 miliona evra, što bi moglo biti dovoljno za povraćaj snabdevačima, isplatu troškova poslovanja, zarada radnicima i obaveza prema državi.

Ukoliko dođe do blokada prenosa novca ka centrali, ostaje sporno jemstvo kreditorima za 102 miliona investicionih ulaganja. Problem ovog trgovačkog lanca su i kratkoročne obaveze, za 5,7 milijardi veće od obrtnog kapitala, čime je ugrožena likvidnost.

Dakle, afera "Agrokor" je počela da potresa Srbiju. Dobro je da je vlada, za razliku od hrvatske vlade, brzo reagovala, no, složenost i dramatičnost situacije u centrali regionalne megakompanije je tolika da će nas još dugo žestoko pritiskati.

Blokada računa vodi u stečaj

Žarište problema je, ipak, u Zagrebu, u poznatom Agrokorovom neboderu. Gore je nego što se pretpostavljalo, naročito kada se spoznalo da u naredne četiri godine na naplatu dospeva čak 3,2 milijardi dugova, računajući tu i prispeće korporacijskih obveznica.

Problem je što su hrvatska vlada i dobavljači blokirali račun "Agrokora" menicama vrednim 230 miliona evra i počeli naplatu. To onemogućava plaćanje novih dobavki i, praktično, prodavnice "Konzuma", kako se u Hrvatskoj i BiH imenuje maloprodajni lanac, ostavlja praznim.

Vodi ka zatvaranju prodavnica, a novac se i na dugi rok može vratiti jedino boljim i racionanijim poslovanjem baš maloprodaje. Jer, "Agrokor" je u osnovi trgovina na malo, koja donosi 79 odsto ukupnih prihoda, dok poljoprehrambena proizvodnja donosi 17 odsto. Sve ostale delatnosti, koje je Todorić otvarao uglavnom da bi ubrzao obrt novca, od kupovine "Tiska", lanca  1.300 kioska, medicinske laboratorije, it-firmi, do bavljenja elektronskim otpadom, donosi tek četiri odsto ukupnog priliva. Sasecanje maloprodaje je stoga put u smrt i teško da ikome koristi.

Uzajamne garancije

Ukupni dugovi "Agrokora" su veći od računovodstvene vrednosti imovine, što znači da bi poverioci loše prošli ako dođe do stečaja i namirivanja putem prodaje objekata. Ceni se da ne bi dobili više od četvrtine vrednosti potraživanja, a mnogo šta bi bilo teško uopšte prodati.

Posebno je pitanje složena isprepletanost svih firmi u sistemu međusobnim jemstvima. Tako, ilustracije radi, fabrika vode "Jamnica", za koju bi "Koka-Kola" izdvojila pola milijarde evra, je dala za druge firme iz sistema korporacijsku, potom garanciju akcijama, napokon i garanciju imovinom. Šta se tu, onda, može prodati?

Cena akcija pala na osam odsto

Ovakav razvoj događaja, pogotovo kada je znatan broj dobavljača odlučio da prekine snabdevanje lanca, uticao je i na berzu. Akcije "Agrokora" su pale na osam odsto nekadašnjih vrednosti. A pristižu rokovi isplate kupcima tri redovne i emisije takozvanih PIK obveznica kojima je Todorić pre tri godine kupio Merkator za 485 miliona evra.

Obveznice se vraćaju prodajom novih na berzi, ali sada, kada je vrednost toliko opala, pitanje je hoće li uopšte biti interesenata. Presahao je ovaj, u kapitalizmu izuzetno važan, izvor finansija. Dobavljači, koji su čekanjem na naplatu od preko 200 dana, praktično finansirali trgovca, više neće. Uplašeni su.

Banke su pristale da ubacivanjem 250, potom još 400 miliona evra za plaćanje novih nabavki održavaju poslovanje tek kada je hrvatska vlada amandmanom u "Leh Agrokor" garantovala ova ulaganja. Naravno, preduslov je da dobavljači ne umanje uobičajene isporuke, jer sve postaje besmisleno ukoliko se trgovina ne samo revitalizuje, već i bitno ne unapredi.

Nekonkurentnost hrvatskog agrokompleksa

Nevolja je što dobavljačima niko ne garantuje naplatu dosadašnjih potraživanja. Mnogi ni do sada nisu mogli izdržavati preduge rokove naplate, pa su potraživanja za 80 odsto vrednosti prodavale faktoring kućama. Ali, kako ni one sada ne mogu naplatiti potraživanja od "Agrokora", aktiviraju klauzulu o takozvanom regresnom pravu i traže naplatu od dobavljača.

Tačna je procena da su dobavljači u teškoj situaciji, niko ih ne uzima u zaštitu. No, u kapitalizmu svako odgovara za sopstveno poslovanje i možda je pravo pitanje zašto su dobavljači godinama, pa i decenijama, pristajali na ekstremno duga čekanja. Odgovor je što su u drugim trgovačkim lancima teško prolazili, bili su preskupi.

Nekonkurentnost hrvatske poljoprivrede i prehrambene industrije, što je osnov prometa "Agrokorovim" maloprodajama, došla je do punog izražaja nakon što je Hrvatska ulaskom u Evropsku skinula brojne carinske zaštite i gotovo u celosti liberalizovala tržište. Nemački i holandski trgovački lanci, kojih je sve više kod naših suseda, ne žele da drže preskupe proizvode mnogih hrvatskih prehrambenih fabrika zvučnog imena, od "Kraša" do "Podravke".

Propadaju svi, od Kutine do farmera

Koliko je u "Agrokor" bio utkan i agrokompleks pokazuje podatak da je bio kupac gotovo 70 odsto proizvodnje fabrike đubriva iz Kutine; što za potrebe svojih kombinata, što za seljake kooperante. Drugih kupaca je bilo jako malo, jer su uvozna đubriva kvalitetnija.

Upliv "Agrokora" je bio toliko dubok da je oko 60 odsto svih poljoprivrednih gazdinstava u Hrvatskoj bilo naslonjeno na Todorićev lanac. Stoga ne čudi da aktuelna drama žestoko pogađa upravo kutinsku fabriku kojoj je, zbog prekomernih dugova, dobavljač gasa stopirao isporuke, pa je obnovi na pritisak hrvatske vlade. Takođe, i porodična poljoprivredna gazdinstva su izuzetno pogođena i to upravo pred setvu.

Srbiji preti sudbina "Agrokora"

Šta nam onda govori drama "Agrokora"? Nije u pitanju samo opstanak firme koja se decenijama hvalisala kao regionalni lider. Suština je u posrnuću većeg dela hrvatskog agrokompleksa u suočavanju sa evropskom konkurencijom.

Upravo ovo bi morala biti pouka našoj vladi, agrarnom ministarstvu, fakultetima, institutima, privrednoj komori..., da pitanju agrokompleksa posvete mnogo više pažnje, kako bismo ulazak u EU dočekali spremni. Prva mera morala bi biti udvostručavanje agrarnog budžeta, i to ciljno - u investicije i modernizaciju.

U suprotnom, teško da ćemo izbeći sunovrat sličan onome koji se ovih meseci događa u sistemu "Agrokora", s tim da bi u Srbiji, kao izrazito agrarnoj državi, razmere bile veće, poslovni minusi drastičniji, posledice još razornije.