Tu su se okupljale porodice i prijatelji. Sada su stotine praznih i oronulih tržnih centara simbol nestanka klasične maloprodaje. Ove kosture od betona i stakla malo ko bolje zna od fotografa Sefa Loulesa. Njegove fotografije prikazuju betonske džungle, pokretne stepenice, prašnjave lutke iz izloga. One ne pokazuju samo propadanje zgrada, već svedoče i o nestanku javnog prostora i ljudi iz njega.
U većini tržnih centara je mračno, jedino svetlo dolazi kroz veliki svetlarnik na plafonu. "Izgleda gotovo kao da odozgo svetle svemirski brodovi", kaže Loules.
Napušteni tržni centri jasno pokazuju da se američka trgovina na malo promenila. Kao i u vreme kada su cvetali, ruine tržnih centara sada određuju sliku američkog predgrađa. Prema stranici deadmalls.com u Americi ima oko 400 takvih ruina. A izgledi za budućnost za oko 1.100 centara koji još rade nikada nisu bili lošiji.
Iznenađujuća brzina kojom propadaju tržni centri
Ni u jednoj zemlji na svetu nema više prodajnog prostora po glavi stanovnika - 21 kvadratni metar. Na drugom mestu je Kanada sa 15 i potom Australija sa deset kvadratnih metara.
Sve više velikih trgovaca napušta tržne centre, a s njima odlaze i kupci. Tako je početkom 2017. "Sears" saopštio da će zatvoriti 150 prodavnica širom Amerike zbog gubitka od 60 miliona dolara tokom 2016. "Macys" će morati da zatvori 68 prodavnica. Analitičari računaju da će do 2025. biti zatvoreno oko 400 tržnih centara. Pritom se umiranje šopingmolova odvija veoma brzo. Razlog za to je poznat: trgovina putem interneta.
Ono što je novo jeste brzina kojom se to dešava, a za šta su odgovorna dva faktora: "Recesija 2008. i neverovatno brz razvoj 'Amazona' i drugih internet prodavaca", kaže Mark Koen, koji predaje maloprodaju na Univerzitetu "Kolumbija" i dugi niz godina je bio izvršni direktor "Searsa". On je transformaciju posmatrao od početka i očekuje da se njen tempo ubrza.
Jer, Amerikanci sada vole onlajn kupovinu kao što su nekada voleli tržne centre. Čak 95 odsto Amerikanaca redovno kupuje onlajn i to se ogleda u skoro 395 milijardi dolara prometa u 2016. godini, što je rast od 15,6 odsto u odnosu 2015. Udeo onlajn kupovine u ukupnoj maloprodaji je takođe u stalnom porastu. U prvom kvartalu 2007. je bio ispod 3,5 procenta, dok je ovog proleća dostigao 8,5 odsto, prenosi američko Ministarstvo trgovine.
Brus Batkin vodi firmu "Terra Capital", koja okuplja investitore u nekretnine i trgovce na malo. Sve češće ga zovu očajni vlasnici tržnih centara, koji traže refinansiranje. Batkin mora da ih odbije: "Mala je verovatnoća da ti ljudi nađu firme koje će zakupiti prodajni prostor."
Mnogi investitori su voljni da investiraju u tržni centar ili prodajni prostor samo ako se njegova namena transformiše u staračke domove, ordinacije i kolcentre. Dok se tržni centri zatvaraju, logistički centri onlajn trgovaca niču kao pečurke posle kiše. "Amazon" je u aprilu u srcu Nju Džerzija otvorio svoj najveći centar, sa više od 90.000 kvadratnih metara i najnovijom tehnologijom.
Potražnja za takvim centrima raste, kaže Fred Šmit iz firme koja se bavi nekretninama "Coldwell Banker Commercial Affiliates": "Potrošači očekuju da im naručena roba stigne istog dana."
Da li ima svetla na kraju tunela?
I veliki lanci prodavnica kao što su "Walmart" ili "Target" imaju onlajn prodavnice. Ali oni moraju mnogo da ulože u rekonstrukciju infrastrukture, da otpuštaju radnike i zatvaraju prodavnice. "Amazon" tu ima ogromnu prednost kaže Mark Koen. Do sada ti giganti maloprodaje nisu uspeli za izgrade funkcionalni poslovni model. "Oni ne prepoznaju moć koju im nudi internet."
Koen ipak vidi malu šansu za trgovce na malo: Oni bi trebalo da se fokusiraju na prednosti koje imaju u odnosu na internet: fizički doživljaj dodirom i mirisom. Tu bi bilo dobro kada bi unapredili svoje prodavnice sa više usluga i većim izborom. Ali, čak i ni to ne bi spasilo tržne centre - oni su deo prošlosti.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 4
svirepy
Ekonomista Zitoradje
Podrška
Jedine firme koje supešno rade preko interneta, u stvari su crni magacini gde se ne plaća porez. Prodata roba se vodi kao roba prodata inostranstvu, a firma je obično vlasništvo nekog iz politike. Da ne navodim konkretne slučajeve.
I roba im je jeftinija za 20%, koliko iznosi PDV. Na taj način ubijaju ostalu konkurenciju.
A jača im konkurencija... na primer za BT slušalice iz Kine, koje koštaju od 10-12$ naši u najpovoljnijoj varijanti traže od 4.500 do 6000 dinara.
U zadnje vreme sve kupujem iz KIne, a naročito sijalice, direktno iz fabrike, sa Alija.
Osim neviđenog kvaliteta, gd emogu da odaberem sve ono što domaći rpoizvođač u pokušaju ne ume da napravi, uvek dobijam provereno dobro i jeftino.
Zaista u prethodnih 4 godine koliko kupujem iz Kine, samo najbolja iskustva.
Pa same naočari koje nosim, koje je proizvela njihova vodeća firma, sa svim testovima i kutijama sma platio oko 10$. A ovde ih prodaju za 50 evra.
Trik je samo i jedino u jednom. Pazi šta biraš, razmišljaj. I sve bude super OK!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar