Demografija ograničava penzije

Piše: Živan Lazić

Svaka vlast, pa i aktuelna u Srbiji, voli da obećava i sitnim ustupcima podgrejava nadu osiromašenim biračima. Tako se poslednjih nedelja moglo čuti o "osetnijem povećanju penzija".

Formalno, država može da poveća tako što će odustati od pojedinih neophodnih ulaganja, slično kao što partijskim aparatčicima kontinuirano uvećava broj zaposlenih u javnim preduzećima, a na račun investicija, pa nam komunalni sistemi sve više propadaju.

Oslonac je međugeneracijska saradnja

Pogedajmo, međutim, kako izgleda naš penzioni sistem, institucionalizovan kroz penzijsko-invalidski fond. Svaki zaposleni tokom radnog veka izdvaja 24,2, a od pre dve godine 26,2 odsto bruto zarade radi isplata tekućih penzija. Kada dospe u penzionersku dob i on će primati penziju od obaveznih uplata tada zaposlenih.

Naš sistem u celosti počiva na principu međugeneracijske solidarnosti: fond nema sredstava čijim plasiranjem bi obezbeđivao deo prihoda. Kako su uplate aktuelno zaposlenih nedovoljne da bi se isplatile sve penzije, prihod fonda se dopunjuje iz budžeta.

Ništa neobično, i u mnogo bogatijim državama penzionim fondovima se uplaćuje i iz budžeta. Naša nevolja je što je u nas dopuna povremeno dostizala i polovinu potreba, dok u evropskim zemljama ne premašuje 16, a cilj je da se postupno snizi na 11 odsto novca neophodnog za isplate penzija.

Pola penzija iz budžeta

U Srbiji je pre četiri sezone čak 48 odsto prihoda PIO fonda bilo iz budžeta. Prošle, 2016. godine 206 milijardi dinara, 35,2 odsto od 583,36 milijardi ukupnog prihoda je transfer iz državne kase. Taj novac bi se mogao upotrebiti za brojne nedostajuće investicije, pa nam iz Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda uporno poručuju da državnu pomoć lagano snižavamo na maksimalnih 18 odsto penzijskih isplata.

Naravno da niko ne očekuje da se preobražaj dogodi za godinu, dve ali bi "osamostaljivanje" moralo biti iz sezone u sezonu sve uočljivije. Uprkos činjenici da su penzije skromne, prošle godine prosečna je iznosila 23.488 dinara, u ovakvoj situaciji teško da se može naći prostor za povišice.

Ni uvećanje prihoda od uplata osiguranika poslednjih sezona, prošle godine za 15 milijardi dinara, ni činjenica da struktura penzionera nikada nije bila povoljnija, 62 starosnih, 17,5 odsto invalidskih i 20,5 odsto porodičnih, nisu dovoljni da u Fondu bude novca za uvećanje penzija.

Mnogo korisnika, premalo osiguranika

Protiv uvećanja rade i demografski trendovi. Pre pola veka je u Srbiji dolazilo i po pet i po osiguranika na jednog penzionera. Sada na svakog imamo tek 1,4 osiguranika.

U sistemu zasnovanom na međugeneracijskoj solidarnosti, jedini izvestan način za odložne isplate zarada, kako se pravno definišu mirovine, je rast uposlenosti i povećanje zarada radnika. Da bi srpski penzioni sistem poslovao sa samo 18 odsto dopune iz budžeta neophodno je da bude 3,1 osiguranika na jednog korisnika.

Međutim, i naši demografski trendovi su očajni. Kada bi se svi nezaposleni zaposlili i počeli uplaćivati penzijski doprinos, na jednog korisnika bi dolazilo tek 2,2 osiguranika.

Računica pokazuje da se održivost PIO fonda u Srbiji ne može postići bez sveobuhvatne nacionalne strategije usmerene kao ekonomskoj i demografskoj progresiji, a prvenstveno ka uvećanju zaposlenosti. Koliko je onda ovog leta odgovorno brbljati o povećanju penzija, uostalom kao i trtljati o uvećanju plata u javnom sektoru, nije teško proceniti.