Vlast se seljaka seti samo kada suša umanji BDP

Piše: Živan Lazić

Suša kakva se retko događa poslužila je donedavnom premijeru samo da opravda manji rast BDP od očekivanog.

Napokon je priznao da od planiranih tri odsto rasta neće biti ništa, iako je proizvodnja u elektroprivredi, zimus kritična, sada bolja, dok će visoka cena bakra na svetskom tržištu doprineti da udeo Rudarskog-topioničarskog basena "Bor" bude 0,3 odsto BDP, kakav decenijama nije bio.

Suša "spržila" i ratare i stočare

Osnovni razlog podbačaja je žestoka, duga i kontinuirana suša sa katastrofalnim posledicama po poljoprivredu, i na njoj zasnovane prehrambenu i prateće industrije. Kada se doda i najmanje 100 milion evra gubitka u proizvodnji šećera, isto toliko na soji, vidi se da nije u pitanju jača jara, već udar na inače slabašni srpski agrar.

Valja dodati slabiji rod povrća, pa su cene na pijaci bar za 30 odsto više nego lane u ovo doba, a i rod voća, posebno jagodičastog, je daleko ispod proseka.

Prave posledice suše osetićemo tek kada se nevolje ratara prevale na stočare. Kako lucerke, krmnog bilja i drugih stočnih useva neće biti ni upola nego što se očekivalo, stočna hrana biće skuplja i, što je još gore, manje kvalitetna.

Sirovina će nedostajati i prehrambenoj i prerađivačkim industrijama naslonjenim na poljoprivredne proizvode.

Za savremeniju poljoprivredu neophodan novac

Slična je nevolja, mada nešto manja, zadesila i susedne države. Svuda će sirovina manjkati i prerađivačima neće biti lako održati nivo proizvodnje. Potrošači, pak, mogu da očekuju rast cena prehrembenih namirnica.

Ipak, posledice koje će osetiti srpski poljoprivrednici biće znatno veće nego što će suša oštetiti rod seljaka u Mađarskoj ili Hrvatskoj. Nije teško dokučiti razlog; tamošnji paori imaju moderniji pristup poljoprivredi i uspeli su tehnologiju obrade zemlje delom prilagoditi novonastajućim klimatskim promenama, čije je osnovno obeležje dug, topao i gotovo bezvodni letnji period.

Nisu naši paori ni manje pametni, ni manje vični. Znaju i oni da treba savremenije obrađivati zemlju, ali prilagođavanje košta. A naš seljak, gledano u proseku, odavno je iscrpen, tokom sankcija i bombardovanja poljoprivreda je bila oslonac preživljavanja celokupnog stanovništva, potom je tranziciono nesnalaženje dokrajčilo na stotine kombinata i prehrambenih fabrika, a zemlju skoncentrisala u posede nekoliko desetina tajkuna i nekoliko stotina veleposednika.

Sitan seljak postade golja jadniji nego što je ikada bio.

Agrarni budžet simboličan

Često bez para da zasnuje novu setvu, teško može i pomisliti nabaviti sistem za navodnjavanje ili uložiti u stakleničku proizvodnju, profitabilniju, ali i finansijski zahtevniju, od ratarstva. Teško mu je i da obnovi stočni fond, a podrška države je sirotinjska, mnogo manja nego što Mađarska, odnosno Hrvatska pomažu svoje paore. O drugim evrounijskim državama da i ne govorimo.

Naš agrarni budžet je godinama oko tri odsto ukupne državne kase, ove godine oko 320 miliona evra. Hrvatska pak ima upola manje poljoprivrednog zemljišta i dva i po puta manje seljaka, a ima agrarni budžet od blizu 800 miliona evra. Uz to se oslanja i na posebne agroekološke programe finansirane iz Brisela.

U Mađarskoj, pak, svaki seljak u proseku po hektaru dobija oko 170 evra subvencija, dok do našeg jedva nekako dospe 30 do 35 evra.

Šta su Vučić i Brnabićeva oćutali

Ne čudi onda što su paori naših suseda uspeli da modernijom obradom zemlje, izborom novijih sorti, ranijom setvom ublaže posledice suše. Druga, pak, mogućnost je umanjenje štete preko finalizacije putem prehrambene industrije.

Kako je u nas ova grana takođe zapostavljena i manje konkurentna nego pre tri decenije, spali smo na nivo izvoznika sirovina. Suša je drastično sasekla upravo rod sirovina, pa je veliko pitanje hoćemo li ove sezone imati šta agrarno da plasiramo na inotržište.

Stoga se očekivalo da predsednik, kao i premijerka Brnabić, najave mere podrške seljaku. No, oćutali su, zadovoljili su se da manjkom roda kukuruza objasne manji rast BDP od očekivanog.

Deo suficita preusmeriti u agrar

Nije da država nema za podršku. Vučić se svaki malo hvališe budžetskim suficitom, ovih dana je u kasi oko 82 milijardi dinara viška, a procenjuje da će na kraju godine biti 65 milijardi, oko 530 miliona evra.

Sasvim izvesno da bi trećinu mogao odvojiti za hitnu pomoć paorima da na jesen i proleće imaju čime kupiti seme, đubrivo, pesticide, dok bi naftu upotrebljenu u poljoprivrednim radovima mogao osloboditi akciznog dodatka, kakva je praksa svuda u Evropskoj uniji. I kada nema suše.

Međutim, da bi i ovdašnji seljak mogao uložiti u modernije tehnologije i zasnovati proizvodnju u profitnijim segmentima agrara, neophodna je veća kontinuirana podrška. Tačnije, bar duplo veći agrarni budžet, mada stručnjaci procenjuju da bi trebalo da dostigne i deset odsto ukupne kase, srazmerno udelu agrara u izvozu.

Agrarni budžet bar udvostručiti

Ovogodišnja suša je sasekla agrar. Bez pomoći, trenutne ali i kontinuirane, ostaće na sadašnjem nivou i narednih godina podložan udarima novih nepovoljnih vremenskih prilika.

Sada je prilika da se podrškom ne samo revitalizuje, već i modernizuje agrar. Pri tome i država ima novca.

Ako pomoć  bude skromna, nedovoljna, to će biti jasan signal da aktuelna vlast, kao i mnoge prethodne, verbalno ističe poljoprivredu kao vredan resurs, a finansijsku podršku usmerava na drugu stranu.