Izvestan manjak struje tokom zime, EPS kadruje uz "opštu stručnu spremu"

Piše: Živan Lazić

Mora da je situacija sa proizvodnjom struje u Termoelektrani "Nikola Tesla" zaista kritična čim je "Elektroprivreda Srbije" našla za potrebu da, tokom vikenda, javnost obavesti kako se "proizvodnja odvija prema planu, a obavljeni su i svi remonti".

Međutim, ako se pažljivije pročita, uočava se da oficijelno saopštenje više prikriva, nego što kazuje.

Izostao najvažniji remont

Eksplicitno se navodi da "su na svim blokovima TENT A obavljene popravke, dok je na blokovima A2 i A6 obavljen veći remont". Onima koji prate energetiku, jasno je da je izostao ozbiljniji remont bloka A4, već tri godine prioritet koji se, očito, i ovoga puta odlaže.

Dalje se hvališe kako su rudari EPS-a od 1. januara do 17. septembra iskopali 26,4 miliona tona uglja, pola miliona više nego lane u istom periodu. Međutim, podaci o proizvodnji uglja dati su zbirno za elektrane u Obrenovcu i elektrane u Kostolcu, pa je višak uglja u basenu "Drmno" pokrio manjak na obrenovačkim deponijama.

Oprezno u Drmnu

Nedoumice izaziva i praksa poslednjih godina da se govori zbirno o radu obe obrenovačke elektrane, tako da ostaju nevidljivi specifični uloga i obaveza obrenovačke TENT B.

Dobro je da na deponijama u Drmnu ima dovoljno uglja za potrebe tri manje termalke u Kostolcu.

Ne bi trebalo previše insistirati da na ovom nalazištu rudari obilato prebace planiranih devet miliona tone godišnje, u suprotnom moglo bi doći do pojave klizišta na ležištima.

Nizak dotok Dunava i Drine

Upravo se ovako nešto dogodilo na kolubarskim nalazištima, pa ovih dana obrenovačke elektrane proizvode tek 90 odsto planirane proizvodnje. Prve nevolje su uočene prošle godine u ovo vreme, kada je došlo do pada proizvodnje uglja za cirka 15 odsto.

Iskop nije uvećan do kraja godine, a kada je u januaru stegla zima kakve davno nije bilo, količina dopremljenog lignita je dodatno umanjena za 12 odsto. Struju smo uvozili tokom januara, ali je u februaru otoplilo, ugalj je vađen u nešto većoj količini. U martu se struja uvozila u manjem obimu.

Tokom leta trebalo je vraćati zimsku pozajmicu. No, epsovci su na ličnom primeru mogli spoznati poslovicu da nevolja nikada ne dolazi sama: dotok Dunava i Drine letos je bio niži i do 40 odsto spram uobičajenog.

Posledično, struje sa hidroenergana "Đerdap" i "Drinskih elektrana" bilo je daleko ispod plana, pa su termalke morale uvećati proizvodnju i vraćati dug.

Kontinuirano umanjivanje rezervi na deponijama

Naravno da je uvećana letnja proizvodnja praznila deponjije uglja znatno više nego prethodnih sezona. Istovremeno sa kopova je pristizalo sve manje i lignita sve slabijeg kvaliteta, pa još umešanog za nedovoljno odvojenom zemljom.

Slabiji kvalitet goriva znači i da se za proizvodnju iste količine energije troši i do 30 odsto više sirovine. U takvim uslovima, rezerve na deponijama se kontinuirano umanjuju i sredinom septembra je bilo tek oko 385.000 tona.

Koliko je to kritično malo može se videti iz podatka da bi prema godišnjem planu trebalo biti 1.167.000 tona. Nije, međutim, nevolja samo mala količina uglja na deponijama, loši su i trendovi.

Tako je u avgustu proizvodnja uglja za TENT A iznosila 397.000 tona, samo polovinu planirane; podbačaj u proizvodnji za termalku TENT B je i veći, 196.000 tona, tek 35 odsto mesečne norme.

Kako očuvati napon struje

Upravo je uloga TENT "B" u energetskom sistemu Srbije veoma značajna za održavanje napona na 400-kilovoltnim dalekovodima. Ukoliko ova termalka ne radi dovoljnom snagom, ne postoji način da se kasnijim transformacijama u niskonaponskom sistemu održi na 220 volti.

Ukoliko ne bude dovoljno uglja, dva bloka radiće sa nižom takozvanom reaktivnom snagom, pa će napon na udeljenijim krajevima sistema, posebno na jugu i jugoistoku Srbije, biti tek 190 do 200 volti. U tom slučaju, nizak napon će uticati na rad mnogih kućnih aparata. Jednostavno kazano, svi će se, od štednjaka do fena, mnogo češće kvariti.

Kada se desi havarijski ispad nekog od blokova TENT B, angažuje se reverzibilna hidroelktrana na jezeru Zaovina. Međutim, akumulacija na ovom jezeru je potrošena upravo stoga što je proletos nedostajalo uglja, pa je radila mnogo više nego što je planirano.

Zbog slabog letnjeg dotoka reka, nije se uspelo u popuni akumulacije vodom. Postoje izgledi da se jezero do zime popuni u slučaju obilnijih jesenjih kiša.

Kadrovanje pomoću "opšte stručne spreme"

Osnovni razlog nevolja obrenovačkih energana, koje proizvode skoro polovinu ukupne proizvodnje struje u Srbiji, je nestručna priprema ležišta i procesa vađenja uglja. Posebno se zatajilo u otkopu jalovine, što je dovelo do pojave klizišta na godinama najvećem iskopu, polju D.

Kako se zastalo sa ekspropijacijom zemljišta, ni drugi otkopi se ne mogu proširivati. O novim poljima E, G i Radljevo se godinama samo priča, a ništa ne radi na dovođenju u poziciju pogodnu za eksploataciju.

Sa trenutno aktivnih polja dnevni otkop bi se mogao povećati za sedam hiljada, time i zalihe do sredine decembra uvećati za maksimalno četiri stotine, na ukupno 800.000 tona. Još uvek osetno ispod plana, pri tome je potrošnja lošeg lignita mnogo brža nego uglja kvaliteta na koje su obrenovačke elektrane i projektovane.

Naravno da je logično upitati se kako je došlo do krupnih problema u rudarskom i ostalim segmentima proizvodnje struje u Obrenovcu?

Odgovor je u ekstremnom političkom kadrovanju u Elektroprivredi Srbije. Nisu postavljeni samo novi direktori sektora, već su promene po vertikali obuhvatile i najniže upravljačko mesto.

Sprovedene su na osnovu novog internog pravilnika, po kome je uvedena takozvana "opšta stručna sprema", pa su stranački kadrovi sa "završenim menadžmentima" zauzeli pozicije na kojima su decenijama radili elektro i mašinski inženjeri, ekonomisti i pravnici.

Pad kvaliteta rada

Korenita promena pristupu poslu dovela je do drastičnog pada kvaliteta rada, pre svega stručnog rukovođenja; na svim nivoima i u svim segmentima sistema. Najviše se, za sada, ispoljio u proizvodnji uglja, pa su ovde i najveći problemi.

Do hladnih dana preostalo je još dva meseca, moguće je poboljšati reserve na deponijama. Ipak, EPS odavno nije ovoliko zaostajao u pripremama za zimsku sezonu i niko ne bi trebalo biti iznenađen ako u januaru i februaru bude primetno manje struje iz domaćih elektrana.