Kako je Ikea postala moćna i šta zapravo ne štima

Piše: Miroslav Samardžić

Odavno je poznato da su velike švedske firme napredovale zahvaljujući, između ostalog, i ekonomskoj politici socijalnih demokrata.

"Tetrapak" je postao svetski lider zahvaljujući tome što je proizvodnja mleka bila monopolizovana, svaka švedska porodica kupovala je mleko u Tetrapakovoj ambalaži. "Ikea" se razvila u veliku kompaniju tako što je opremala nameštajem oko milion socijalnih stanova koje su građani pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka dobili u okviru socijalnih programa švedske vlade.

Domaća tražnja, koja je bila podstaknuta politikom države blagostanja, omogućila je rast mnogih privatnih preduzeća u ovoj zemlji, ona su često imala monopolski položaj, i u velikoj meri, proizvod su švedskog socijalnog modela. Kada im je švedsko tržište postalo malo, ove kompanije su izašle na svetsko tržište gde su pronalazile tražnju za svoje proizvode, ali i jeftiniju radnu snagu.

Paradokslano je da su privatna preduzeća postala svetski brendovi uz pomoć države, a kad su postala moćna, uspela su da dovedu u pitanje tzv. "Švedski model socijalne države".

Da bi privreda neke države napredovala, a stanovništo pristojno živelo, nisu neophodni samo kapital, velika radinost i protestantska poslovna kultura, nego i osmišljena ekonomska i socijalna politika koja pruža podršku domaćim proizvođačima. Više ekonomista ovih dana je upozoravalo da će dolazak Ikee u Srbiju više radnih mesta zatvoriti nego što će otvoriti, ceh će platiti domaći proizvođači nameštaja i radnici zaposleni u tim preduzećima.

Krajnje je vreme da se u Srbiji otvori ozbiljna i široka javna debata o razvojnoj strategiji naše zemlje. Neoliberalni model ekonomske politike vodi nas u katastrofu.