INTERVJU Lazar Džamić: Naše društveno uređenje je nadrealizam

"Srbija se suočava sa brojnim mitovima, što je odlika nezrelog društva, ali i bežanje od posla. Bojim se da vrlo često nemamo cilj, nego su nam počeci važniji od rezultata. Započnemo puno stvari i na pola puta shvatimo da smo pogrešno skrenuli ili da smo umorni od priče na početku", kaže Lazar Džamić u intervjuu za 021.rs.

Nakon 16 godina života u Londonu, Džamić je odlučio da svoje tekstove o engleskoj i srpskoj kulturi spoji u jednu knjigu - "Čaj od šljiva". Šef planiranja brenda u Guglu u razgovoru za portal 021 govori o tome zašto je nestabilnost najstabilnija pojava u Srbiji, engleskom i srpskom mentalitetu, Grunfovom receptu za Srbiju, ali i popularnom stripu Alan Ford.

021: Vaša nova knjiga "Čaj od šljiva" povezuje Englesku i Srbiju. Da li je nostalgija, sam vaš život ili pak nešto treće, ono što Vas je nagnalo da napišete ovu knjigu?

- Moram priznati da nisam patio od nostalgije s obzirom na to kakvo bogatstvo me je dočekalo u Velikoj Britaniji. Veći je razlog to što svaka država predstavlja određenu vrstu fikcije, a pridošlica ima potrebu da pročita i protumači. Želeo sam da pokažem kako funkcioniše Engleska, pa se može reći da je kulturno-antropološki aspekt razlog pisanja knjige, objašnjavanje jedne sredine sebi i drugima. Ova knjiga predstavlja vrstu krpe koja briše prozor između Engleske i Srbije, kako bi jedna drugu bolje videle i razumele. 

021: I sami priznajete da ste imali sreću da dođete u Britaniju na vrhuncu talasa "Cool Britannia", kada je svega bilo u izobilju. Koliko se situacija od tada promenila?

- Stvari se jesu promenile. Ljudi su postali uplašeniji i konzervativniji. Imigracija postaje sve veća tema, a nova vlada zatvara neke kanale koji su ranije omogućavali ljudima da dođu u Britaniju i uspeju. To se odvija čak i na simboličkom planu, ranije su službenici u imigracionim servisima nosili bele košulje, a sada nose crne. Takođe, London se podelio po ekonomskoj moći, četvrtina dece živi ispod granice siromaštva. Glavni grad je bukvalno rasprodat arapskim i ruskim investitorima koji kupuju čitave blokove. Ipak, neke stvari su ostale iste, na primer, u Londonu ne postoji koncept stranca, bitno je kako radiš, kakvo iskustvo imaš, kako govoriš jezik i da li si timski igrač. Te četiri stvari zanimaju svakoga.

021: Ipak, i kao takva Britanija je i dalje daleko iznad životnog standarda Srbije. Da li je reč o racionalnosti koju često ističete?

- Englezi bez racionalnosti ne mogu da funkcionišu. Znate, kao društvo morate da odredite sopstvene ciljeve pa tek onda kako da dođete do toga. Reč je o jednoj vrsti kretanja u nazad. Bojim se da kod nas vrlo često ne postoji cilj, počeci su važniji od rezultata. Započnemo puno stvari i na pola puta shvatimo da smo pogrešno skrenuli ili da smo umorni od priče na početku. Jednostavno, mi se suočavamo sa brojnim mitovima, što je odlika nezrelog društva i velika distrakcija od posla. Ipak, moram priznati da su se i ovde stvari promenile na bolje, koliko god to svima zvučalo čudno.

021: Tvrdite da je najstabilnija pojava na ovim prostorima nestabilnost.

- I to jeste tako, uglavnom zbog geopolitičke pozicije na kojoj se nalazimo. Međutim, mi još uvek ne znamo kome da se priklonimo, ne znamo ko smo i šta smo. Naš mentalitet čine slojevi Vizantije, Bliskog Istoka, Nemačke, komunizma. Jednim okom smo na Mediteranu, drugim na Zapadu, iako ne bismo da prihvatimo baš sve vrednosti. Ono u šta nacionalisti pokušavaju da nas ubede jeste da smo nešto posebno, a nismo, samo smo posebno zbunjeni.

021: Nešto kao slepo crevo koje misli da je pupak sveta?

- Ne bih išao toliko daleko. Postoji mnogo kreativnosti na ovim prostorima i imamo veštinu snalaženja, koja je veoma bitna. To je primenjeno u Kini i Indiji, gde siromašna inovacija postaje glavni izvozni proizvod tih zemalja na Zapad. Mnoga rešenja se, uz upotrebu moderne tehnologije, rade na jeftiniji i brži način nego na zapadu. Dakle mi imamo šansu da budemo deo tog sveta, ali treba da znamo da postoje pravila koja moramo da poštujemo i da nismo izuzeti u tom smislu. Moramo da razjasnimo ko smo i šta smo u odnosu na svet i to je glavna stvar.

021: Možda bismo znali ko smo i šta smo kada bismo rasčistili sa istorijom, o čemu takođe pišete u "Čaju od šljiva". Ističete da Englezi žive svoju istoriju. Zar je ne živimo i mi, s obzirom na to da je stalno pominjana?

- Upravo u tom "pominjanju" je razlika. Mi o njoj pričamo, dok je Englezi štite i žive. Kod njih ne postoji da se sa svakim većim konfliktom spaljuju arhive i ne priznaje sve što je bilo pre toga. Sa druge strane, ovde imamo busanje u grudi, priču o nacionalizmu, a niko se ne bi sagnuo da pokupi papir sa ulice. Puna su nam usta reči, a vrlo malo pokazujemo na delu.

021: Verovatno nam je potrebno, kako kažete, hakovanje kolektivnog mentaliteta. Šta to tačno podrazumeva?

- Hakovanje kolektivnog mentaliteta je deo Grunfovog recepta za Srbiju, a odnosi se na siromašnu inovaciju. Za to postoji i hindu reč Džugad (Jugaad), koja bi kod nas značila krpljenje, a podrazumeva snalaženje da se sa malo resursa uradi nešto korisno. U Srbiji bi trebalo da se promeni svest društva, da shvatimo da smo bogati resursima i da se organizujemo. Nažalost, upravo samoorganizacija je jedna od naših slabih tačaka, tako da bi to bilo hakovanje mentalitet, razbijanje okvira.

021: Tu ideju ste dobili od junaka stripa Alan Ford o kom ste napisali knjigu "Cvjećarnica u kući cveća". Zbog čega je taj strip postao toliko popularan u bivšoj Jugoslaviji?

- Postoji nekoliko razloga zbog kojeg je Alan Ford postao toliko popularan kod nas. S jedne strane imate priču o diletantskom optimizmu koji je oličen u Grunfu. Njegova rešenja su nikakva i improvizovana, a to je i dalje karakteristika našeg društva. Zatim satira u stripu se odnosi na korumpirano disfunkcionalno društvo u kojem postoji razlika između površine i privida realnosti. Mi smo i to proživeli, a privid su nam nametale vladajuće elite. Međutim, jedan od najbitnijih razloga jeste da je Alan Ford nadrealna farsa, a upravo ona je deo naših života. Naše društveno uređenje nije ni kapitalizam ni socijalizam, nego nadrealizam.

Promocija knjige "Čaj od šljiva" održaće se večeras (sreda 30. mart) od 20.30h u Novosadskom pozorištu, a nakon Novog Sada, Lazar Džamić će u ponedeljak, 4. aprila, gostovati u Zrenjaninu, u klubu "Zeleno zvono".

Lazar Džamić je bivši je novinar, kao i konsultant za marketing sa karijerom stratega u nekoliko oglasnih agencija, a u poslednje dve godine radi u Guglovom kreativnom timu. Autor je brojnih profesionalnih članaka o digitalnoj i analognoj komunikaciji, kao i sedam knjiga na razne teme. Predavač je i na katedri za digitalni marketing Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Poslednjih šesnaest godina živi u Londonu.