Zamlaćivanje fudbalom na javnom servisu

Piše: Živan Lazić

Jedva smo se otarasili tenisa, kada ono se ekrana stiže nov teror - fudbal.

Odmah da se razumemo, niko nema ništa ni protiv Rolan Garosa, ni protiv Evropskog fudbalskog prvenstva; naprotiv. Predmet kritike je običaj ovdašnjeg javnog servisa da kada dođe vreme fudbalskih šampionata prenosi ama baš sve utakmice.

Državna televizija je tek nešto manje agresivna kada je u pitanju "beli sport", ali i tu već od prvih kola prenosi ne samo Đokovićeve mečeve, već i susrete veće grupe njegovih konkurenata. Jeste da je jedinstven slučaj da mala i siromašna država ima svetskog asa u tako aristokratskom sportu, u kome su i nagrade astronomske. Naravno da je i interesovanje za tenis i rezultate najvećih turnira naglo poraslo.

Televizija ne može da ignoriše uspeh sa ovog prostora, ipak od javnog servisa se očekuje da nađe meru. Kao što u nevolji nije dobro očajavati i klonuti duhom, tako ni uspeh ljudi sa ovih prostora ne bi trebalo pretvarati u opštu euforiju.

Još je manje razloga za prenos svih utakmica Evropskog fudbalskog prvenstva, tim pre što "naše jedanaestorice" nema čak ni među 24 tima sa Starog kontinenta. Zaista, šta nama znače mečevi između Slovačke i Velsa, Severne Irske i Ukrajine ili Švajcarske i Albanije? Već prvo veče smo se smejali naporima komentatora da nam predstave reprezentaciju Rumunije, tima bez ijednog ozbiljnijeg igrača.

Sve skupa, bilo bi dovoljno da ovdašnji gledaoci vide polufinalne i finalne utakmice, eventualno četvrtfinale. Uvodna takmičenja mogu se predstaviti polučasovnim snimkom, rezimeom dnevnih zbivanja u Francuskoj. Sve ostalo je popunjavanje programa, doduše za sitan novac. Naime, UEFA znatno pojeftinjuje cenu prenosa po utakmici ako se kupi sve đuture. Ipak, to ne bi bio smeo biti odlučujući kriterijum u koncipiranju televizijskog programa.

Javni servis finansiraju građani, bilo pretplatom, bilo preko budžeta. Ima obavezu da emituje školski, kulturni, dokumentarni, naučni program, da snima serije i drame, da organizuje niz debatnih emisija na ozbiljne teme i o problemima koji godinama more stanovnike ove uboge državice.

Od svega ovoga malo šta vidimo na ekranima. I za vreme aktulene, i za vreme negdašnjih vlasti.

Prenos fudbala, i drugih sportova koji se sticajem okolnosti nađu u fokusu javnosti, očito ovde nema samo zabavnu funkciju, već i da popuni "rupe u programu", a gledaocima ponudi nešto čime će moći da se zamlaćuju do mile volje. Ukratko, ovih dana sa javnog servisa se emituje forma ružičastog, "Pink" programa kako bi raja imala čime da, bar koliko prenos traje, zameni sivu stvarnost.

A to nije interes ni gledaoca, ni fudbala kao sportske igre.