VIDEO: Mikrob iz mulja sa dna okeana zaslužan što postojimo

Tragove njegovog DNK naučnici su pronašli na dubini od oko 2.350 metara, odmah pored izvora vrele vode na okeanskom dnu između Norveške i Grenlanda. Zbog vreline geotermalnog izvora koji vruću, crnu vodu izbacuje poput dimnjaka. Mesto je odavno poznato kao "Lokijev dvorac", nazvano po drevnom nordijskom bogu Lokiju, a u priči o poreklu vrsta središnje mesto ima mikrob prigodno nazvan "Lokiarchaeota".

Svako živo biće koje ste ikada videli golim okom je eukariota - od komaraca, stabala i pečuraka, mačaka, do vas samih. Nekada se smatralo da su iz prokariota, u koje se ubrajaju i bakterije, evoluirali svi eukariotski, viši oblici života na Zemlji. Osnovna razlika je u tome što eukariote imaju ćelijsku membranu, dok ga prokariote nemaju.

Postoje još i arheje, pretežno nalik prokariotama, a s DNK i pojedinim karakteristikama eukariota.

Naučnici su uvereni da su pronalaskom Lokiarchaeota u "Lokijevom dvorcu" odgonetnuli kako su naši prapreci pre milijardu godina dobili ćelijsku membranu, zbog čega su vremenom dobili sposobnost građenja višećelijskih oblika života.

Sve je počelo 2010, kada su švedski mikrobiolog Tijs Etema sa Univerziteta u Upsali i njegovi saradnici sastrugali malo sedimenta s okeanskog dna 15 kilometara od Lokijevog dvorca i zatim počeli da ga proučavaju na sve zamislive načine. Lokiarchaeotu, međutim, nikada upecali jer je na takvim morskim dubinama život toliko redak da bi potraga ličila na nasumično pecanje u Zemljinoj orbiti.

Ali su zato prvo naslutili, a zatim i složili njegov DNK na osnovu fragmenata koje su otkrili u talogu s okeanskog dna.

Ispostavilo se da genom koji su otkrili sadrži 5.381 gena jednoćelijskog bića. I to takvog da 32 odsto proteina iz njegovog genoma ne odgovara nijednom poznatom proteinu, 26 odsto nalikuje arhejama, a 29 odsto bakterijama.

Već u svom članku u časopisu "Nature" iz 2015, naučnici su objasnili da su sličnosti takve da je mikroorganizam koji su otkrili, po svoj prilici takav da predstavlja evolucijsku tačku iz koje je evoluirao sav složeni život na svetu - kičmenjaci, sisari, primati, ljudi...

I dok su bakterije i arheje nastale pre oko tri milijarde godina, naučnici Gotam Dej, Mukund Tataj i Baz Baum sada su objasnili u sopstvenom objavljenom radu kako je neki jednoćelijski organizam bez membrane mogao da postane jednoćelijski organizam s jedrom.

Navodno, za sve je "kriv" Loki – mikrob kojeg su tako nazvali, a u pitanju je simbioza.

Jedan mikroorganizam bez membrane "nanjušio je" kod mikroorganizma bez membrane druge vrste nekih korisnih osobina - pojedine osobine DNK koje bi i njemu koristile, i počeo malo po malo da poseže za njima sve dok nije sasvim "progutao" drugi mikroorganizam.

Ovakva pojava razmene svojstava DNK ni danas nije nepoznata. Baum navodi da je u slučaju Lokija konkretno bila reč o enzimima koji su bili potrebni određenoj arheji, koja je shvatila da može da ih kopira iz neke bakterije u svojoj blizini. Kako joj je bakterija koju je vremenom usisala bila izuzetno korisna, nije je svarila, već su nastavile da žive u simbiozi. Prošlo je neko vreme i bakterija se pretvorila u membranu jednoćelijskog organizma koji je pre bio arheja, a sada postao prva eukariota, praroditelj svega što je u narednih milijardu godina evolutivno ‘eksplodiralo’ širom planete.

Iako naučnici navode da je pred njima još mnogo posla pre nego što tačno objasne i dokažu kako se odvijao svaki konkretni korak, u grubim crtama to je otprilike to - posledica otkrića iz mulja u blizini vrelog geotermalnog izvora s dna Atlantskog okeana.