Laboratorija u kojoj možete zamrznuti glavu za 12.000 dolara

Jedini znak da se ovde nalazi kriogenička kompanija je na prozoru - posuda od nerđajućeg čelika otprilike veličine lonca. Koristi se za transport mozga i stavlja se u veću posudu punu tečnim azotom. Mozak tako može biti očuvan dok nauka ne reši neke probleme. Prvi je kako popraviti štetu od zamrzavanja, drugi je kako doći do podataka u mozgu i opet sve to oživeti - ili u drugom mozgu ili učitati u računr, piše Džoš Din za "Bloomberg Businessweek".

Kancelarija izgleda kao mali stan, a to i jeste - dom osnivača KrioRusa, Danila Medvedeva i Valerije Pride.

Medvedev sedi pred računarom i pokušava da dogovori transport mozga iz Španije u Rusiju. "Glavna je stvar to što na niskoj temperaturi prestaju molekularna i atomska aktivnost, tako da vreme u suštini stane", kaže Medvedev.

Najbolji način za krio-očuvanje je zamena sve vode u telu hemikalijom koja pretvara tkivo u staklo kad se smrzne. Proces se zove vitrifikacija i ima jednu manu - niko ne zna kako da ga orbne. Medvedev kaže kako to nije bitno i da je glavna stvar da zamrzavanje ne uništava informacije. Kasnije će otkriti i shvatiti kako da preokrene postupak.

Očuvanje zavisi od situacije. Medvedev kaže da možete imati najbolju tehnologiju, ali ako nije dostupna u, na primer Barseloni, ne pomaže vam previše.

Začetak kriogenike

Sve je to u suštini nagađanje. Kriogenika je prvi put predložena 1960-ih. Godine 1969. godine zamrznut je prvi čovek. Dve najpoznatije kompanije za kriogeniku su "Alcor Life Extension Foundation" i "Cryonics Institute". KrioRus je jedina kompanija za krio-očuvanje aktivna van SAD-a.

Do kraja septembra KrioRus je sačuvao 51 čoveka i 20 ljubimaca. Trošak čuvanja celog tela je 36.000 dolara, ali cena pada na 12.000 dolara ako se zamrzne samo glava. Trošak raste s transportom, tako da je dobro umreti na području Moskve.

Pacijente zasad drže u komorama s dvostrukim zidovima. Tela se čuvaju na imanju van Moskve, u jednom hangaru. "Ljudi misle da tela treba da budu u zgradi, ali nema razloga za to osim tradicije i iracionalnosti", kaže Medvedev. "Pre svega, sve mora da bude funkcionalno, a kad je funkcionalno onda možete ulepšavati".

Kompanija ima velike planove. Uskoro se sele na poljoprivredni fakultet, nekoliko sati udaljen od Moskve. Svima je jasno da je ovo tek početak potrage za besmrtnošću. Medvedev i Pride su takođe i kodirektori Ruskog transhumanističkog pokreta (RTM - Russian Transhumanist Movement), organizacije i inkubatora ideja za produživanje životnog veka.

Ko su transhumanisti?

Generalno govoreći, transhumanisti veruju da će u budućnosti uz pomoć tehnologije pobediti smrt. Starenje smatraju izlečivom bolešću i veruju da ćemo moći ili da izgradimo nova tela ili da prebacimo um i sećanja u računar. U svakom slučaju, jedino što vam je potrebno je mozak zbog čega transhumanisti misle da je nepotrebno zamrzavati celo telo.

Mikhail Batin, klijent KrioRusa, kaže da je to jedina alternativa u trenutku smrti. "Bolje je biti zamrznut nego zakopan ili spaljen. To je najbolje što možete učiniti u najgorim okolnostima", kaže.

Medvedev je kao tinejdžer pročitao Mogućnost besmrtnosti, knjigu Roberta Etingera u kojoj je prvi put začeta ideja zamrzavanja ljudi. Medvedev je knjigu preveo na ruski, a dve godine kasnije s Pride je osnovao KrioRus.

Rusija i novi početak kriogenike

Medvedev je proučavao zašto je kriogenika zapela u 1970-im u SAD-u, i bio je odlučan da od kriogenike napravi respektabilnu i prihvaćenu naučnu disciplinu. "Ljudi su sumnjičavi prema novitetima, tako da možete zamisliti optužbe za prevaru ili okultizam", kaže. Godine 2005. godine su pozvali medije na prvo skladištenje, a do danas ne kriju svoj ograničeni budžet i skromna postrojenja.

Medvedev smatra da je Rusija mesto za novi početak kriogenike. U nedavnoj anketi 18 odsto Rusa je izjavilo kako želi da živi zauvek. Medvedev na to gleda kao na milione potencijalnih mušterija.

Finansiranje je bilo i ostalo izazov. Medvedev kaže kako se investitori raspituju, često zato što stare i žele da izbegnu smrt. Dok čeka novac, ima drugi cilj - radi na uređenju sistema unutar društva po kojem će zamrzavanje biti jednako prihvatljivo kao i sahrana.

Medvedev želi da se uključe i doktori. Naučnici koji rade na zamrzavanju tkiva, npr. matičnih ćelija i embriona, nadaju se da će uskoro moći da zamrznu i kompleksnija tkiva. To bi omogućilo stvaranje banaka organa, što bi korenito promenilo transplantaciju.

Ipak, krajnji cilj ostaje besmrtnost. Medvedev i Pride se ne smatraju konkurencijom Alcoru ili Cryonics Institutu, već se nadaju saradnji s njima.