Naučnici predložili da se letelice pošalju na Sirijus

Takve minijaturne letelice, sa ugrađenim tehničkim detaljima, mogle bi imati znatno veća jedra koja bi pokretala Sunčeva svetlost.

Nakon što je u sistemu Alfa Kentauri, nama najbližoj zvezdi, otkrivena planeta slična Zemlji na kojoj bi moglo biti života, neki naučnici predstavili su plan za slanje letelica koje bi mogle da posete tu planetu, računajući da bi let trajao svega 20 godina. Sa Zemlje bi bile lansirane brojne minijaturne letelice teške tek nekoliko grama, opremljene solarnim jedrima površine nekoliko metara kvadratnih.

Sonde bi radile na zrake svetlosti snažnih lasera na Zemlji uperenih u njihova jedra. Zahvaljujući dugotrajnom pogonu u vakuumu u kojem nema otpora vazduha, one bi vremenom trebalo da dostignu petinu brzine svetlosti, odnosno 60.000 kilometara u sekundi. Pošto se Proksima Kentauri nalazi na "samo" 4,25 svetlosnih godina od Zemlje, za putovanje do cilja trebalo bi im oko 20 godina.

To je plan projekta "Staršot", koji su inicirali ruski milijarder i fizičar Jurij Milner, osnivač "Fejsbuka" Mark Zakerberg i slavni naučnik Stiven Hoking.

Ali, u tom planu postoji par ozbiljnih problema koje tek treba rešiti. Jedan je taj što tehnologija neophodna za njegovo ostvarenje još uvek nije razvijena. A drugi veliki problem jeste zaustavljanje letelica kada stignu na cilj. Naime, prema zakonima fizike, za zaustavljanje nekog tela u idealnim okolnostima potrebna je jednaka energija koja ga je ubrzala do određene brzine.

Drugim rečima, bez rešenja za zaustavljanje, odnosno usporavanje dovoljno da letelicu neko telo "uhvati" u svoju orbitu, sonde bi brzinom od oko 20 odsto brzine svetlosti jednostavno proletele kraj sistema u koji su poslate.

Sada naučni par Heler-Hipke nudi ideju sa kočnicama, ali bi sam let trajao duže - oko 95 godina, umesto 20, jer bi brzina bila manja. Prema njihovoj računici, za ubrzanje, let i zaustavljanje na putu do sistema Alfa Kentauri trebalo bi 95 godina, a potom za dolazak do Proksime Kentauri još 46 – ukupno oko 140. To znači da se projekt leta do Proksime Kentauri nikako ne bi mogao ostvariti za vreme trajanja jednog ljudskog života.

Ipak, postoji alternativa - da se minijaturne letelice šalju prema sistemu Sirijus - najsjajnijoj zvezdi na noćnom nebu. Naime, Sirijus, iako je gotovo dvostruko udaljeniji (8,6 svetlosnih godina od Zemlje), ima 16 puta jači sjaj pa bi zaustavljanje trajalo mnogo kraće.

Prema računanju naučnika, putovanje u sistem Sirijusa ukupno bi trajalo oko 69 godina, što znači da bi bilo izvodivo u toku prosečnog ljudskog života.

Studija, predstavljena na veb-stranici "Ariksiv", još nije prošla stručnu recenziju, a naučni tim priznaje da će za realizaciju projekta biti potrebna vrlo rafinirana tehnologija.