Najjači vetrovi duvaju na Venerinom ekvatoru

Ta brzina je oko 10 puta veća od brzine okretanja Venere oko njene ose.

Vetar nosi sloj oblaka debeo oko 20 kilometara, a odsjaj sunčeve svetlosti je razlog što se Venera može videti sa Zemlje rano ujutru ili kasno uveče.

Postojanje jakih vetrova u atmosferi Venere je i pre bilo poznato, ali se verovalo da im je snaga svuda ista. Japanski naučnici su dokazali suprotno - što se više ide ka polovima, vetrovi su sve slabiji. To bi trebalo da mnogo pomogne u otkrivanju misterija vetra na Veneri.

Naučnici su podatke dobili od sonde "Akacuki" koja se u orbiti Venere nalazi od 2015. "Akacuki" je poleteo ka Veneri pre sedam godina i u decembru 2010. imao je prvi pokušaj ulaska u orbitu Venere, ali nije bio uspešan.

Operateri su spasli sondu i usmerili je na orbitu oko Sunca čekajući novi pogodni trenutak za približavanje Veneri, što se desilo 9. decembra 2015.

Prema planu, sonda bi trebalo da orbitira dve godine, na udaljenosti ne manjoj od 550 i ne većoj od 300.000 kilometara od Venere. Pun krug "Akacuki" pravi za 13 dana i 14 sati.

Ta sonda je prvi japanski aparat za proučavanje Venere, pre svega njene ekstremno guste atmosfere sačinjene od ugljen-dioksida. Pretpostavlja se da će se pomoću "Akacukija" doći do saznanja o načinu formiranja velikih oblaka od sumporne kiseline i oluja na planeti.

U tu svrhu sonda ima šest aparata za snimanje, sa pet kamera koje rade duž celog spektra, od infracrvene do ultraljubičaste.

Projekat košta više od 200 miliona dolara.