Misija NASA-e Apolo 17 koja je na Mesec dovela 12 ljudi u decembru 1972. godine do danas ostaje možda i njihov najveći uspeh. Astronauti su prikupili kamenje, fotografisali sve što su mogli, sproveli niz eksperimenata, postavili zastave i vratili se kući. Uprkos toj velikoj misiji koja je trajala nekoliko nedelja, Apolo program nije omogućio da ljudi na Mesecu ostanu dugoročno.
I danas, 45 godina nakon te poslednje misije, postoji niz razloga zbog kojih bi ljudi trebalo da se vrate na Zemljin veliki i prašnjavi satelit i na njemu da ostanu, piše "Biznis insajder".
Istraživači i preduzetnici smatraju kako bi baza na Mesecu mogla da postane nešto poput benzinske pumpe za duga svemirska putovanja, da dovede do izgradnje svemirskih teleskopa, kao i da olakša mogućnost života na Marsu i reši stogodišnje naučne misterije oko nastanka Zemlje i Meseca. Tu je i turistički potencijal o kojem toliko čujemo i čitamo poslednjih godina, posebno uz razvoj niza tehnoloških kompanija.
"Trajna istraživačka stanica na Mesecu je sledeći logičan korak. To je samo na udaljenosti od tri dana. Moramo izmisliti još niz stvari i testirati ih pre nego što odemo u svemirske dubine", rekao je bivši astronaut Kirs Hadfild.
Ipak niz astronauta i stručnjaka složiće se i reći kako prepreke zbog kojih nije bilo misija na Mesec su zapravo trivijalne i banalne. Posebno velika prepreka svim misijama koje uključuju ljude je trošak. Po zakonu koji je američki predsednik Donald Tramp potpisao u martu 2017. godine. NASA-in godišnji budžet iznosi 19,5 milijardi dolara, a već sledeće godine mogao bi da se poveća na 19,9 milijardi. Iako je reč o velikoj svoti novca, u poređenju sa izdvajanjima za npr. vojsku koja iznose oko 600 milijardi dolara godišnje, čini se beznačajan.
Posebno je unutar toga važan projekat modernizacije i proširenja nuklearnog arsenala koji bi u sledećih 30 godina mogao da košta oko 1,7 biliona dolara. U poređenju s nekim pređašnjim danima NASA-in budžet relativno je malen.
"NASA-in udeo u federalnom budžetu bio je na vrhuncu sa četiri odsto 1965. godine. U proteklih 40 godina ostao je ispod jedan odsto, a u poslednjih 15 godina ide polako prema 0,4 odsto federalnog budžeta", rekao je astronaut član Apolo 7 misije Volter Kaningam.
Trampov budžet podloga je za misije povratka na Mesec i misiju na Mars, ali čini se kako bi tu moglo biti problema i odlaganja s obzirom na ipak nedovoljna sredstva. Još 2005. godine NASA je procenila kako će povratak na Mesec koštati oko 133 milijarde.
Komentari 2
Honor
bahahhaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar