Tog dana na groblju Memorijalnog centra u Potočarima biće održan komemorativni skup i sahranjeni posmrtni ostaci još 70 bošnjačkih žrtava, od kojih je sedam bilo maloletno, ubijenih u napadu srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. godine. Na tom groblju do sada je pokopano 6.525 žrtava koje su pronađene na više od 150 lokaliteta na području Podrinja.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije kojima se potvrđuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.
Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, ali se u tekstu Deklaracije ne pominje termin genocid.
Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije, ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.
Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.
Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.
U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.
Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen u julu 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, posle 16 godina skrivanja i njima je u toku suđenje pred Haškim tribunalom za ratne zločine.
U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice.
Za genocid nad srebreničkim Mulimanima Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira vojske i policije RS - Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.
Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba. On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka. General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.
Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid, a Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za masakr Muslimana u Srebrenici. Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.
U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002. ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr u Srebrenici, nakon čega su vlada i načelnik Generalštaba podneli ostavke. Holandski apelacioni sud je 27. juna ove godine presudio da je holandska vlada delimično odgovorna za smrt oko 300 bošnjačkih muškaraca koje su ubile snage bosanskih Srba 1995. godine u Srebrenici.
U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.
Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija. Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS. Savet ministara BiH i ove godine proglasio je 11. jul Danom žalosti u BiH.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Komentari 17
goran ns
za albance kaže da su borci za slobodu
za krajiške srbe da su balvan revolucija
za podunavske nemce da su nevini
za srebrenicu da je genocid
e sad...kad nebi bio providan...bio bi i opasan...što mu je i želja
Brass Eye
A vi sada istresajte buve koliko vam je volja.
Ptić Rugalac
Posebno je smešno što je Vama, gospon G, ono što su Turci radili Jermenima 1916. "genocid", a ono što su Amerikanci uradili Japancima 1945. godine nije genocid.
Samo me zanima, gospon V, da ste svesni koliko ste i smešni i jadni u isto vreme?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar