Drvoseče Državnih šuma su prebile ekipu privatne televizije Polsat, koja je došla da snimi reportažu o tome da li se zabrana poštuje.
Televizijska ekipa je u subotu snimala u poslednjem ostatku prašuma na evropskom kontinentu, koje su vekovima prekrivale evropske ravnice, da li vlada premijerke Beate Šidlo poštuje privremenu meru Suda EU da odmah obustavi seču. Kamermana su tada napala dvojica drvoseča, oteli mu kameru, uništili video materijal, ukrali bateriju i na kraju pokušali da ga pregaze automobilom.
Kamerman Vojtek Zdanovič završio je u bolnici sa povredama glave i vrata, a reporter Polsata Pšemislav Slavinjski, koji je snimao prilog, rekao je da ovo nije prvi put da drvoseče Državnih šuma napadaju novinare koji u Bjalovježi samo rade svoj posao.
Poljska policija saopštila je da je uhapsila dvojicu napadača, a portparol Državnih šuma Jaroslav Kravčik izrazio je žaljenje i naglasio da Državne šume ne dozvoljavaju takve izgrede svojih zaposlenih, ali da su dvojica drvoseča iz lokalne firme angažovane u Bjalovješkoj prašumi zbog velikog obima seče.
Iako je portparol Ministarstva životne sredine Aleksandar Bžuzka potvrdio za televiziju Polsat da je u Ministarstvo stigla zvanična presuda kojom je izrečena privremena mera, kazao je da će Ministarstvo izdati zvanično saopštenje tek u ponedeljak i nije hteo da komentariše zašto se naređenje evropskog suda ignoriše, a seča dalje nastavlja.
"Tu bi morao odmah da reaguje ministar unutrašnjih poslova Blaščak i ministar pravde Žobro. Ne može to tako da neko protiv zakona obavlja seču najdragocenijeg dela poljske prirode. Ne može tako da neko zarađuje na štetu poljske prirodne baštine, a ministar Jan Šiško je gluv i slep na bilo kakve argumente. Taj najveći štetočina u istoriji poljske prirode ne haje za naučne ni pravne argumente", rekao je bivši poljski ministar pravde iz opozicione Građanske platforme Boris Butka.
Vlada premijerke Beate Šidlo i njen ministar životne sredine Jan Šiško utrostručili su seču drveta u Bjelovješkoj prašumi na granici Poljske i Belorusije pravdajući to invazijom štetočine - osmozubog smrčinog potkornjaka. Oni već skoro mesec dana ignorišu zahtev Komiteta svetske baštine UNESCO, pod čijom zaštitom je prašuma od 1979. godine da hitno obustave seču.
Evropska komisija tužila je Poljsku Sudu EU zbog seče prašume, navodeći da ta zemlja krši važeće evropske zakona o zaštiti životne sredine i zatražila izricanje privremene mere i zabranu seče do konačne presude, što je sud u petak učinio.
Prema analizi EK, obim seče i eksploatacije drveta, iako nije pogodio prvu striktno zaštićenu zonu, prevazilazi sredstva koja smeju da se primene za održivi razvoj i eksploataciju prašume. Ekološka organizacija Grinpis upozorila je da je u prašumi teška tehnika, ne samo klasične motorne testere, što dodatno razara i tlo i ugrožava i biljne i životinjske vrste i unikatni ekosistem prašume.
Od ukupnog kompleksa 1.500 kvadratnih kilometara nekadašnje prašume, u Belorusiji je pod zaštitom UNESCO rezervat od skoro 900 kvadratnih kilometara, u Poljskoj oko 100 kvadratnih kilometara nulte zone u kojima je registrovano i više od 1.000 stabala staraca - čak 600-godišnjih hrastova, 350-godišnjih borova i 250-godišnjih jela.
Bjalovježa je i stanište retkih i ugroženih i biljnih i životinjskih vrsta, a njen simbol je evropski bizon koga su od sudbine izumrle vrste spasili upravo u Bjalovježi gde sada žive sa obe strane granice stoglava stada.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar