Tajni dokumenti otkrivaju detalje o poteri za Mengeleom

Radi se o davno sklonjenom tajnom dosijeu u kome se dokumentuju kreativne metode te obaveštajne službe. Tiražni list Jediot Ahronot je citirao navode na hebrejskom jeziku o pokušajima prisluškivanja, pa čak i da se pošalje žena da zavede sina Mengelea. Taj list navodi da je dosije pun izveštaja, mapa i fotografija i da je ležao duboko u arhivi Mosada od 50-tih godina, skriven čak i od mnogih Mosadovih operativaca.

Mengele je postavljen za glavnog lekara u koncentracionom logoru Aušvic Birkenau 1943. godine i bio je odgovoran ne samo za podelu novopridošlih u logor na one koji su sposobni da rade i one koji će odmah biti poslati u gasne komore, već je sprovodio užasne medicinske testove na zatvorenicima, fokusirajući se na blizance.

Aušvic je napustio 17. januara 1945. pre nego što je Crvena armija oslobodila logor. Posle dramatičnog hvatanja Adolfa Ajhmana, jednog od glavnog organizatora Holokausta, u Buenos Ajresu u maju 1960, Mosadu je naređeno da uhvati i Mengelea, ili ako ne uspe u tome, da ga ubije, navodi Jediot ahronot.

List se poziva na dokumentaciju u Dosijeu Melcer o slučaju iz 1962. godine kada su Mosadovi agenti zamalo uhvatili svoju metu. Dugo se već zna da su agent Cvi Aharoni i njegovi ljudi na osnovu dojave putovali u izolovano područje kraj Sao Paula u Brazilu gde su se sreli s čovekom koji je odgovorao opisu Mengelea.

U knjizi "Mengele: Kompletna priča" iz 1986. Džerlad Posner i Džon Vare pisali su da je Aharoni izvestio o tome svog šefa Israela Harela, ali su Harela logistika hvatanja, ograničenja budžeta i pogoršani odnosi s Egiptom ubedili da zaustavi operaciju.

Jediot ahronot citira telegram poslat sedištu Mosada u kome se izveštava da je primećen "čovek koji odgovara opisu Mengelea po svom obliku, visini, godinama i odeći".

Takođe opisuje još jednu misiju dokumentovanu u dosijeu iz 1983. da se iskoristi jedini Mengeleov sin Rolf koji je tada živeo u zapadnom Berlinu kako bi se stiglo do mete. Agencija je znala da su otac i sin rođeni na isti dan i nadala se da će njih dvojica telefonom jedan drugom čestitati rođendan.

Komunikaciono odeljenje Mosada je prisluškivalo Rolfov telefon, dok je Mosadova pomoćnica zvana Vila uzimala njegovu poštu iz poštanskog sandučeta i posle vraćala.

Agenti su nekoliko puta provaljivali u Rolfov stan i fotografisali dokumente. Plan je bio da se jedan agent predstavi kao blizak saradnik starijeg Mengelea i da telefonira Rolfu posle rođendana i kaže zabrinuto da je ozbiljno bolestan, da su lekari zabrinuti i da je on tražio da Rolf odmah dođe.

Nadali su se da će Rolf, koga su zvali Horomi, telefonirati nekom, naručiti avionsku kartu ili napustiti svoj dom posle čega bi ga sledili. Telefonskog poziva za rođendan, međutim, nije bilo jer je, kako se kasnije ispostavilo, Jozef Mengele bio mrtav već četiri godine. U jednom trenutku kasnije Mosad je pokušao da zainteresuje Rolfa za agentkinju koja je bila "aktraktiva, inteligentna i sposobna da bude privatna sekretarica", kako je navedeno. To takođe nije uspelo.

Mengele se udavio dok je plivao 1979. u Brazilu. Sahranjen je pod lažnim imenom u Sao Paulu, a grob mu je otkriven 1985. godine i kosti su kasnije identifikovane DNK testom i svedočenjem Rolfa Mengelea. Posmrtni ostaci su u forenzičkom institutu u Sao Paulu već skoro tri decenije, a porodica nikada nije došla po njih.

U martu je dr Daniel Romero Muniz, profesor medicine s Univerziteta Sao Paulo, koji je učestvovao u identifikaciji Mengelea, najavio da će ostaci biti dati za medicinska istraživanja. Muniz je dobio sudski slučaj koji mu je omogućio da da kosti za istraživanja objavili, su tada brazilski i svetski mediji.