Krivolov u Srbiji je ozbiljan organizovani kriminal

Kako poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, dovoljno dugo se ignorisao problem krivolova, kojim se godišnje odstrani na desetina hiljada ugroženih vrsta ptica, a ionako nedovoljan broj inspektora odbijaju da rade svoj posao i spreče ovu vrstu kriminala.

Milan Ružić iz ovog društva kaže da su nedavno u okolini Bačke Toplole pronašli jednu od često korišćenih, ilegalnih vabilica za ptice, te da će je predati nadležnima - zato što inspektori nemaju vremena da to učine.

"Na delu je intenzivan krivolov i neko tu stavlja ogromne pare u džepove, država tu ne vidi nikakvu korist. Ovo je, u stvari, organizovan kriminal koji dozvoljava resorno ministarstvo, a osim prepelica, ugrožene su i grlice. Ove dve vrste privlače lovce iz zapadnih zemalja u Srbiju, gde ne snose sankcije", kaže Ružić.

Kako navodi, agencije koje se bave lonvim turizmom dovode strance i sprovode jak privatni biznis u svom interesu, naročito u periodu od 1. avgusta. Taj kriminal, kaže on, nastaviće se istim intenzitetom do početka oktobra.

"To znaju i inspektori, sa kojima je saradnja ranije bila apsolutno nikakva, a sada je malo bolja. Međutim, i dalje ima nedovoljan broj inspektora za sva područja u kojima se lovi, a ti ljudi ne rade dobro svoj posao - ne žele da izađu na teren kada ih zovemo, isključuju telefone tokom vikenda, ili su na godišnjim odmorima", navodi Ružić.

On za 021 kaže da, što se tiče sankcija za krivolovce, kazne nisu ni blizu dovoljne da bi zadovoljile pravdu. "Prošle godine su krivolovci u Ćereviću i Alibunaru osuđena na kazne od po 200.000 dinara. Ta kazna i jeste i nije primerena, ali je loša stvar što su one oportune i lovac jednostavno može da uplati novca u dobrotvorne svrhe. Njemu se neće oduzeti dozvola, što je najveći problem", kaže Ružić na današnjoj konferenciji za novinare.

On dodaje da je ova činjenica veoma opasna, jer se radi o ljudima koji imaju veliku količinu oružja sa sobom. Inače, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije bavi se i aktivnim lociranjem ilegalnih vabilica na lovnim područjima. Kako kažu, u poslednjih 15 godina, organi nisu uspeli i želeli da lociraju i prijave vabilice, a za jedan dan Društvo pronađe čak 15 njih na nekoliko lokacija.

Milan Ružić objašnjava kako država čuva krivolovce. "Svaki lovočuvar zna gde su locirane vabilice i njih je lako naći. Kada policiji prijavite gde se nalazi vabilica, ona javi lovočuvarima, oni potom obaveste lovce da su uhvaćeni, a lovci što pre uklone te vabilice. To je začaran krug", navodi Ružić i dodaje da legalni lovci time bivaju ugroženi, jer im ponestaje lokacija za lov.

Boštjan Deberšek iz nemačkog Udruženja protiv ilegalnog ubijanja ptica kaže da su ovakva pitanja u zemljama Evropske unije veoma regulisana, zbog čega tamošnji lovci dolaze u Srbiju i prolaze bez sankcija.

"U ovim zemljama postoje posebna policijska odeljenja koja se bave krivolovom, ali u Srbiji još uvek nema interesa za to. Mislim da je problem velik i da međunarodne organizacije treba da reaguju. Za jako kratko vreme koliko boravim ovde, uspeo sam na nekoliko lokacija da vidim gde su vabilice, a nadležni organi to, navodno, ne mogu", navodi Deberšek.

Inače, krivolov je zabranjen kako Zakonom o divljači i lovstvu, tako i Zakonom o zaštiti životne sredine. Ugrožene vrste štiti i Bernska konvencija, a njima se bavi i poglavlje 27. u celini pregovora za članstvu u EU.

Ostalo je još sedam nedelja do kraja sezone lova u Srbiji, tokom kojih nas očekuje nastavak krivolova i zatvaranja očiju pred očiglednim krivičnim delima, poručuju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. (Gorica Nikolin)