Srbija traći IT potencijal, novac ide u pogrešne ruke

Srpski san je da do 2022. i domaću potrošnju i izvoz dupliramo. Analize konsultantskih kuća kažu da, i kada bi sa naših fakulteta izlazilo i deset puta više stručnjaka, ne bi se zadovoljile potrebe u ovoj industriji. Naime, Srbija nema dovoljno IT stručnjaka, a upućeni kažu kako bi u ovom trenutku odmah moglo da se zaposli njih 10.000.

U informacionim tehnologijama trenutno posluje oko 2.000 preduzeća koja upošljavaju 17.700 ljudi. U svetu smo već poznati po razvoju embedid sistema, onih koji su ugrađeni u neki drugi sistem i omogućavaju njegov bolji rad, i to u energetici i industriji zabave, ali i po razvoju aplikacija.

"Konkurentne cene rada visokoobrazovanih stručnjaka iz svih oblasti informaciono - komunikacionih tehnologija postavile su Srbiju u centar interesovanja najvećih svetskih kompanija. Softver je jedini proizvod za koji imamo kapacitet da ga izvezemo u Kinu, Kanadu, Ameriku, jer ga možete umnožiti beskonačno mnogo puta", kaže Jelena Jovanović iz Udruženja za elektronske komunikacije ui informaciono društvo Privredne komore Srbije.

Čak i ako obrazovni sistem iznenada počne da školuje deset puta veći broj diplomaca, programera i softverskih inženjera, ne bi bilo dovoljno da zadovolji potrebe IT industrije.

"Srbija se u najnovijoj studiji konsultantske kuće "Prajs voterhaus Kupers" našla na samom vrhu liste najatraktivnijih lokacija za gradnju novih i proširenje postojećih centara poslovnih procesa. Ako želimo da nam IT tržište bude vredno milijardu evra, neophodno je da raste stopom od 12 odsto. A ako hoćemo i toliki izvoz, potreban nam je strateški pristup kako pomoći domaćoj industriji da pronađe svoje mesto na globalnom tržištu, ali i jasni stavovi šta donose tehnološki pravci u narednih pet godina. Za sve to je bitno da školujemo više IT profesionalaca", zaključuje Jovanović za "Novosti".

Novi Sad kao prestonica IT sektora

Novi Sad je postao prestonica IT sektora u Srbiji, jer većina ljudi zaposlenih u ovom sektoru, njih gotovo 3.500, radi ovom gradu. Godišnje uprihoduju više od 100 miliona evra.

U Srbiji se godišnje gotovo 3.000 ljudi prijavi na računarske smerove. IT stručnjaci traže povećanje kvota, jer postoji velika zainteresovanost za te studije. Ocenjuju da bi se, poput Rumunije, u Srbiji godišnje moglo upisati 7.000 studenata, budućih programera.

Ali, tehničkim fakultetima nedostaje i prostor. Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu postoje ljudski kapaciteti za dosta veći broj studenata, ali nema fizičkih kapaciteta. Naime, ovaj fakultet nema dovoljno prostorija niti opreme da primi sve studente koji žele da studiraju informatiku.

Brojne prepreke za one koji bi da ulažu u IT sektor

Ono što je još jedan velik problem u Srbiji su i poreska opterećenja i komplikovane procedure koji stoje na putu investitorima iz Kine, Rusije i Češke koji žele da ulažu u IT sektor u Srbiji. Stručnjaci se slažu da je neophodno preduzeti mere da bi se poboljšao privredni ambijent u kojem posluju IT kompanije i iskoristile propuštene šanse. Tako je Mađarska "nultom" stopom oprezivanja IT sektora uspela da za pet godina kapacitet te oblasti poveća tri puta.

Predstavnici Udruženja informatičke delatnosti u Privrednoj komori Beograda nedavno su razgovarali s više investitora koji su imali nameru da ovde ulažu i donesu značajnije projekte. Oni su bili veoma iznenađeni onim što su saznali u razgovoru s potencijalnim ulagačima. Naime, ispostavilo se da Srbija uopšte nije tako povoljno mesto kao što to na prvi pogled izgleda. Određeni investitori su pravili biznis-planove za Beograd, Prag, Bratislavu... i ispostavilo se da je Beograd najskuplji.

Zbog toga je Udruženje predložilo nekoliko mera među kojima su povećanje kvote za školovanje IT stručnjaka i njihovo usklađivanje s potrebama tržišta, uvođenje poreskih olakšica, pojednostavljenje procedura. Takođe, treba stimulisati otvaranje biznis-inkubatora, akceleratora i tehnoloških parkova.

Autor: Novosti, Al Džazira, 021