Vladikama džipovi draži od javnog prevoza i magaraca

Bogu zavetovanih na siromaštvo i skromnost.

Drugi, pak, videći "auto-salon" Hristovih pastira, mogli bi zaključiti da Isus nije jahao na magarcu, kao što kaže Jevanđelje, već jezdio u džipu, audiju, mercedesu il’ maseratiju. A onaj ko je bio u prilici da pohodi i neke vladičanske dvore ne bi se bez razloga zapitao da li je to prorok Jovan krstio Isusa u đakuziju umesto u reci Jordan, te da li je sin Božji rođen u pećini il’ u palati.

Ovim rečima verski analitičar Draško Đenović opisuje materijalnu raskoš u vrhu SPC, uoči zasedanja najviše crkvene zakonodavne vlasti čiji radni deo počinje u ponedeljak u prestonici Srbije, a ovog vikenda prethodi mu molitveni priziv Svetog duha u Pećkoj patrijaršiji na Kosmetu.

"Vladike SPC treba najpre da zavedu red među sobom, da se Sabor krajnje odgovorno pozabavi "likom i delom" svakog svog člana ponaosob, a ne selektivno i od slučaja do slučaja. Inicijativu bi trebalo da pokrene patrijarh Irinej lično, pošto kod njega nema naznaka nikakvog ličnog luksuza. Jer, samo zavođenjem reda od vrha može se uvesti red i u nižem sveštenstvu, koje mahom oponaša nadležnu episkopsku vlast. A srpski episkopi više se čak i ne trude da sakriju ličnu rastrošnost. Ponašaju se u stilu "ima se, može se". Čini se da su odavno zaboravili na svoje monaške zavete siromaštva, celibata i poslušnosti. Luksuzom, i to se vidi, otvoreno iskazuju finansijsku i svaku drugu vrstu moći", objašnjava Đenović.

Koliko god vernicima propovedali o vrlinama skromnosti, poštenja i časti, sami to ne pokazuju, ističe sagovornik "Vesti“.

"Raskoš nije svojstvena samo srpskim vladikama. Za njima nimalo ne zaostaju arhijereji drugih pravoslavnih crkava, a Rusi prednjače. Na luksuz nisu imuni ni rimokatolički biskupi i kardinali. I dok papa Franja odbija da stanuje u apostolskoj palati već živi u skromnom stanu manastira Svete Marte, njegovi kardinali se baškare u luksuznim stanovima po Rimu i banjaju u đakuzi kadama koje naročito voli franjevački red", kaže Đenović.

Koliko god se, nastavlja sagovornik "Vesti", "deklarativno proklamovalo da su Crkva i država odvojene, uzajamna podrška i finansijska potpora države Srbije i te kako postoji, što svi sveštenoslužitelji obilato koriste".

Poreske olakšice

"Zarada koju u Srbiji ostvaruju manastiri od poljoprivrede, proizvodnje sveća i ikona, takođe su stalni izvori prihoda u eparhijama. Tome treba dodati i prihode iz imovine, zadužbina, legata i fondova, nasleđivanja, poklona i priloga, te drugih pravnih poslova i delatnosti, koji su definisani kao neprofitni. A takav prihod ne podleže oporezivanju. Ni na imovinu Crkva ne plaća porez kao ostali svet, ali zato od drugih naplaćuje autorska prava na korišćenje likova i dela svetaca, a ni na tu vrstu zarade ne plaća porez", ističe Draško Đenović.

Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, radi unapređivanja verskih sloboda, država plaća zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje sveštenika, s tim da se sredstva raspodeljuju ravnopravno i srazmerno broju vernika pojedinih denominacija, prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji. Pošto se oko 85 odsto građana Srbije izjašnjava kao pravoslavno, SPC od države dobija najviše narodnih para iz budžeta, a da pritom ni SPC ni bilo koja tradicionalna verska zajednica nisu u sistemu fiskalizacije, poslovanje im je, s blagoslovom države, mahom u domenu sive ekonomije, zaključuje Đenović.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.