Ovo za "Novosti" otkriva prof. dr Milan Škulić, jedan od autora Krivičnog zakonika. Stručna javnost se, kako kaže, zalaže za to rešenje već duže, ali je do sada nedostajala politička volja.
"Srpska kaznena politika, kada je u pitanju droga, među najrigoroznijima je u svetu. Više puta se ramišljalo da se posedovanje male količine droge za sopstvene potrebe dekriminalizuje, jer smo to imali pre 2000. godine. Čak je takav predlog izmena Krivičnog zakona i došao pred poslanike pre četiri godine, ali je opozicija pribegla populizmu, rekla da to ide u korist narko-dilera i vlast je od predloga odustala. Zato sada imamo situaciju da se puno energije troši na uživaoce i sitne dilere, pa nedostaje snage za borbu protiv "krupnih riba"", kaže Škulić.
Prema procenama, čak trećina zatvorske populacije su zavisnici, bilo da su i dileri ili ne. Sudije su zato često u dilemi kod odmeravanja kazne da li je nađena droga bila za sopstvene potrebe ili za prodaju. A razlika je velika, jer je 2009. izglasana zabrana ublažavanja zatvorske kazne ispod minimuma kada je u pitanju distribucija droge.
"U praksi to znači da klinac može drugaru da pokloni džoint i da zbog toga dobije tri godine zatvora, bez mogućnosti smanjenja kazne, uprkos naročito ublažavajućim okolnostima. Stručna javnost planira da ponovo pokrene inicijativu da se takve nelogičnosti otklone", kaže Škulić.
Pitanje dekriminalizacije droge podelilo je i svetsku javnost, pa je u aprilu održana sednica Generalne skupštine UN o narkoticima. Boro Gojić, bivši zavisnik iz Sarajeva, predstavljao je na skupu UN ugroženu populaciju oporavljenih zavisnika iz celog sveta. On je već 14 godina "čist" i pomaže drugim zavisnicima da se "skinu". Gojić, kaže da se 90 odsto udruženja oporavljenih zavisnika ne slaže s tim da će se dekriminalizacijom droge i legalizacijom pojedinih opijata smanjiti profit kriminalaca.
"Mnogi su počeli da se leče upravo kada su došli pod udar zakona. To ne znači da narkomani treba da idu u zatvor, jer to im sigurno neće pomoći, već treba da dobijaju obavezne mere lečenja. Šta donosi legalizacija marihuane? U Koloradu i Meksiku, gde je poslednjih godina legalizovana, sada imamo sokove i bombonice na bazi kanabisa, što je najdirektniji atak na najmlađe! Voleo bih da svaki građanin odgovori da li bi seo u avion koji vozi "naduvani" pilot!?", kaže Gojić.
U Srbiji je registrovani broj zavisnika oko 30.000.
Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.
Komentari 13
Nemanja
Treba li tebe staviti iza brave, pre nego što ubiješ muža sekirom, zato što tvojoj ludoj komšinici deluje kao da ćeš to uraditi svakog dana, samo što nisi? Niko ne treba da ikada robija zato što koristi bilo kakvu psihoaktivnu supsancu, već samo ako zapravo učini zločin.
sremica
Odgovor Peri Kabanič
Ljude-korisnike treba lečiti, a glavne "uvoznike-distributere" za teritoriju Republike Srbije hapsiti i osuđivati na maksimalne kazne i to je to.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar