Za seksualno uznemiravanje u Srbiji žrtva eventualno dobije izvinjenje

Jedna od retkih koja je dobila to izvinjenje bila je potporučnica Vojske Srbije koja je 2011. godine podnela pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog toga što ju je na na radnom mestu seksualno uznemiravao jedan potpukovnik, koji joj je bio nadređen. Kada je kod njega otišla na razgovor u vezi sa svojim eventualnim napredovanjem u službi, taj potpukovnik je priču veoma brzo skrenuo u privatnu sferu, nudeći joj piće i iznoseći detalje iz svog intimnog života.

Kada je potporučnica rekla da za piće nema vremena, potpukovnik joj je objasnio da "čovek treba i malo da se opusti i da ima osobu sa kojom će da razbije sivilo svakodnevnice", dodajući da je "u današnje vreme teško ako nemaš razonodu".

Nakon ovog mučnog razgovora, koji je obilovao nepristojnim ponudama, on joj je čak ponudio da je ponese na "krkačama" kući, ponavljajući da poziv za piće i večeru ostaje. Potporučnica se nakon ovog razgovora obratila poverenici za zaštitu ravnopravnosti koja je, nakon uvida u slučaj, izdala preporuku da potpukovnik uputi izvinjenje potporučnici zbog diskriminatorskog ponašanja, kao i da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka kojima se vređa dostojanstvo žena.

I dok se potpukovnik Vojske Srbije iz ove afere "izvukao" sa izvinjenjem, američki general Džon Hesterman otpušten je nakon istrage u kojoj je ustanovljeno da je sa ženskim oficirom razmenjivao "seksualno sugestivne" mejlove.

Jedan od razloga zbog kojih se karijere ovih vojnika dramatično razlikuju jeste i činjenica da u Srbiji, za razliku od Amerike, seksualno uznemiravanje na radnom mestu nije krivično delo. U Zakonu o radu, seksualno uznemiravanje kolega i koleginica tretira se kao povreda radne discipline, dok Zakon o zabrani diskriminacije ovu vrstu uznemiravanja tretira kao akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva i pola.

Advokat Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović podseća da je seksualno uznemiravanje kao krivično delo tretirano u vrlo kratkom periodu: takvo rešenje usvojila je 2002. Đinđićeva vlada, a iz Krivičnog zakona izbačeno je 2005, u vreme kada je u Koštuničinoj vladi ministar pravde bio Zoran Stojković (DSS). Ova nevladina organizacija od tada vodi kampanju da se seksualno uznemiravanje i proganjanje krivično sankcionišu.

"Iako se nama relativno često javljaju žene koje trpe seksualno uznemiravanje na radnom mestu, veoma mali broj njih usudi se da uđe u iscrpljujuću pravnu bitku. Za tu vrstu ’problema’ nije predviđena besplatna pravna pomoć, a teret dokazivanja seksualnog uznemiravanja je na žrtvi. Zakonom o radu predviđeno je da se osoba koja je žrtva ovakvog uznemiravanja prvo obrati poslodavcu i od njega traži pomoć. Iskustvo žena koje su pošle tim putem govori da je vrhunac dobre volje poslodavca – premeštaj ’žrtve’ na drugo radno mesto. Tek ukoliko se rukovodstvo firme ogluši o njenu pritužbu, osoba može da potraži pravdu na sudu, što se dešava u izuzetno retkim slučajevima", kaže naša sagovornica.  

Više o ovome u tekstu Politike.