Bolje da radne sporove rešava Agencija nego sudovi putem tužbi

Za razliku od sudskog postupka koji se pokreće tužbom uz plaćanje takse, postupak pred agencijom je potpuno besplatan i ne zahteva angažovanje advokata.

U cilju da što veći broj poslodavaca i zaposlenih svoje probleme rešava dijalogom, umesto tužbama pred sudom, radi se na izmenama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Pomenuti zakon je stupio na snagu 2005. godine, dopunjen je 2009. a kako naglašava Mile Radivojević, direktor Agencije za mirno rešavanje sporova došlo se do zakljućka da neka rešenja nisu dobra.

"Cilj nam je da pproširimo nadležnosti agencije na sve radne sporove i da utvrdimo bolji model rešavanja individualnog radnog spora", kaže Radivojević. "Do sada je arbitar razmatrao argumente obe strane i rešenjem se potvrđivao ili odbijao zahtev. Predstojećim izmenama želimo da stvorimo mogućnosti postuzanja obostrano prihvatljivog sporazuma, tzv. win-win rešenja radnog spora. Dešavalo se da strane u sporu hoće da se sporazumeju, ali da zakon to nije dozvoljavao", kaže on i naglašava da će radna grupa izaći sa predlogom, ali da će im biti potrebna saglasnost sindikata i poslodavaca. Izmene zakona su planirane do kraja godine.

Kako naglašavaju u Ministarstvu za rad, radna grupa će definisati i precizirati odredbe propisa u pravcu stvaranja efikasnijeg sistema rešavanja radnih sporova.

"Cilj izmena je da se Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova učini vidljivijom nego što je bila do sada, jer bi povećanje broja radnih sporova koji se rešavaju pred agencijom doprinelo smanjenju broja sudskih sporova, ali i većoj sigurnosti u oblasti radnih odnosa", kažu u Ministarstvu rada.

Najbitnija odlika postupka za mirno rešavanje radnog spora je da je arbitražno rešenje pravosnažno i izvršno i potpuno iste pravne snage kao pravosnažna sudska presuda. Prednosti mirnog rešavanja radnog spora su načela dobrovoljnosti i efikasnosti, a vreme trajanja postupka oročeno je na 30 dana.

Koje probleme rešavaju arbitri

Svi radni sporovi koji se tiču otkaza ugovora o radu, ugovaranja i isplate minimalne zarade, diskriminacije i zlostavljanja na radu, naknade troškova koji se odnose na ishranu u toku rada, isplatu jubilarne nagrade i isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, pa i slučajevi mobinga mogu da se rešavaju uz pomoć arbitra sa liste agencije. Strane u sporu mogu zajednički da izaberu arbitra, sa liste koja se nalazi na sajtu Agencije.

Tokom 2015. godine pred Agencijom je pokrenuto 322 radna spora, od kojih su 292 individualna i 30 kolektivnih radnih sporova. Povodom sporova u kojima je Agencija imala najveće uspehe u prethodnom periodu, ističu se sporovi povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu za koje je podnet 71 predlog za mirno rešavanje. Agencija je posredovala u pregovorima za sedam štrajkova i 22 postupka povodom zaključivanja, izmene, dopune ili primene kolektivnog ugovora.