Država namerno guši svinjogojstvo

Kada je reč o uzgoju svinja, tradicionalnom zanimanju našnjih seljaka, mi smo u apsurdnoj situaciji: imamo uslove da proizvedemo svinjetinu vrhunsku i za razmaženu evropsku trpezu, ali istovremeno isto meso možemo izvoziti samo u Crnu Goru, Makedoniju i BiH, i to dok i ove tri bivše jugo-republike ne postanu članice Evropske unije.

Razlog zašto je Unija zabranila ne samo prodaju naše svinjetine nego i prolaz za treća tržišta je što još vakcinišemo svinje protiv kuge. Prevencija se radi antibioticima koji se upotrebljavaju i za lečenje ljudi, pa je bojazan da bi konzum mesa sa ostacima ovih lekova kod ljudi izazvao otpornost na antibiotike i time onemogućio, u slučaju potrebe, ključne terapijske metode.

Izvoz je najbolji podsticaj

Više od decenije se razgovara, povremeno i pokušava, da se priklonimo evropskoj praksi i izostavimo vakcinaciju; čak nam Unija i finansira pokušaje ove vrste. Poslednji put nam se pri isteku treće godine od prestanka vakcinacije, što je rok nakon čega bi se oslobodio izvoz, pojavila kuga. Naša veterinarska služba je brzo sanirala zarazu, uz minimalno širenje sa farme na kojoj je uočena. Šteta nije bila prevelika i sada bi trebalo ponovo početi iz početka. U suprotnom, naš uzgoj svinja, 25 odsto manji nego pre dvadeset godina, sve ubrzanije će da se umanjuje, do svodjenja na hobističko bavljenje.

Već sada je godišnji uzgoj svinja sa nekadašnjih 4,5 sveden na 3,3 miliona, broj krmača sa 580 na 430 hiljada, a ozbiljnijim tovom se bavi tek osam hiljada seljaka, duplo manje nego ranije. Preradu i domaći uzgoj može da podstakne samo izvoz, pogotovo što je domaći kupac toliko osiromašio da sada godišnje svinjetine jede tek 22 naspram nekadašnjih 39 kilograma.

Pa, zašto onda ne prekinemo sa vakcinacijom? Naši agrarni stručnjaci godinama tvrde da kugu beležimo veoma retko i teritorijalno ograničeno, te da je uvek posledica ili nelegalnog uvoza mesa ili preprodaje svinja sa jedne na drugu domaću farmu. Ne osporavajući da su na ovaj način moguće manje zaraze, holandski stručnjak Den Samers, koji je unazad dve godine za Vladu Srbije analizirao stanje i perspektivu svinjogojstva, ističe da je u celom lancu od uzgoja useva, spravljanja stočne hrane do izlaska mesa na tržište najspornija veterinarska zaštita. Ističe da su veterinari previše vezani za farmaceutsku industriju i predlaže da se briga o stoci odvoji od kupovine i čina davanja injekcije.

Preblizu farmaceutima

Ovakvom reorganizacijom službe zaštite životinja, počeli bi se davati primereniji antibiotici, koji gotovo da se i ne upotrebljavaju u lečenju ljudi, a rad veterinara bio bi više usmeren na prevenciju oboljavanja. Inače, Samers ističe da i u Holandiji država sve više pritiska uzgajivače na stalno umanjivanje upotrebe i trenutno dopuštenih antibiotika, do kraja 2017. za 70 odsto u odnosu na startnu 2009. godinu. Ni za holandske uzgajivače, uz danske najnaprednije u svetu, to nije ni laka, ni jednostavna obaveza.

Izgleda neobično, ali Samers, baš kada mnogi srpski svinjari propadaju usled nezamislivo niske cene žive vage mesa, procenjuje da svinjogojstvo u Srbiji ima perspektivu. Stav zasniva na odličnom kvalitetu osnovnih ratarskih useva, osnove za svinjsku hranu - soje, kukuruza, pšenice, a inače dobra proizvodnja stočne hrane postaje još bolja, naročito nakon dolaska vodećeg svetskog proizođača De Hojsa u Šabac.

Meso bez GMO

Prerada je, takođe, sasvim solidna, mada ima potrebe poboljašanja i povećanja kapaciteta, a poseban kvalitet je što u nas nije dopušten ni uzgoj, ni promet GMO hrane, pa nam je soja savršena za prehranu, dok se i vodeći evropski proizvođači muče da dodju do nemodifikovanih zrna ove biljke. Cela Evropa previše zavisi od uvoza sirovina bogatih proteinima, a čak 85 odsto soje uvezene unutar EU je genetski modifikovano, pa je i meso prodavnica uglavnom od svinja udebljanih hranom sa genskim modifikacijama.

Na osnovu čistote mesa mogli bismo postizati i do 25 odsto više cene mesa nego što se plaćaju i najkvalitetnije evropske šnicle, samo da nije prokletih rezudiva antibiotika. I dok su naši stručnjaci potrebu za vakcinacijom objašnjavali raširenim siromaštvom na selu i skromnim mogućnostima modernizacije tova na manjim farmama, Holanđani, pak, smatraju da nedostaje aktivnosti države u sprečavanju preprodaje svinja sa farme na drugu farmu i nelegalnog uvoza,  te uočavaju manjak političke volje da se dirne u interese grupacija kojima odgovara neuređeno svinjogojstvo.