Sudovi blagi prema huliganima, za pet godina osuđeno samo 167

Neretko šefuju obezbeđenjima na splavovima i u klubovima. Huliganske vođe neretko sede u ložama fudbalskih klubova, štite zvaničnike i ljude iz upravnog odbora, slikaju se i sastaju s političarima, odlučuju o sudbini kluba i njihovih igrača.

Srbija, međutim, ima oštre zakone i mere za huligane, rigidnije nego neke zapadnoevropske zemlje koje su navijače obuzdale.

Zbog čega se onda ponavljaju huliganski incidenti? Policija prebacuje odgovornost na tužilaštvo, tužilaštvo proziva sud, a sud tvrdi da prikupljeni dokazi nisu dovoljni za presude. I tako u krug.

Prema podacima MUP-a Srbije, policija je od 2010. do 2015. godine prijavila 3.075 huligana. Protiv toliko ljudi je podneto prijava zbog nasilničkog ponašanja na spotskoj priredbi ili javnom skupu. Podaci Višeg suda u Beogradu pokazuju da od januara 2011. do 30. aprila ove godine, zbog ovog krivičnog dela osuđeno je svega 167 huligana, što je oko 5 odsto od ukupno prijavljenih. Iako podaci policije obuhvataju celu Srbiju, najveći broj huliganskih incidenata se dešava u Beogradu.

Najveći broj osuđenih huligana (108) prošao je s uslovnim kaznama. Takođe, na kazne ispod zakonskog minimuma (do šest meseci zatvora) osuđeno je 27 nasilnika. Tek njih 22 dobilo je zatvorske kazne od šest meseci do jedne godine, a osmoro je osuđeno na kazne zatvora od jedne do tri godine. Dvoje je prošlo sa novčanim kaznama. Za ovo krivično delo propisana je zatvorska kazna od šest meseci do 12 godina zatvora.

Retki su slučajevi da vođe huligana, čak i kada dospeju iza rešetaka, budu osuđeni. S druge strane, u huliganskim incidentima prema nekom nepisanom pravilu, prvobitno izrečene visoke zatvorske kazne bivaju prepolovljene čim pritisak javnosti utihne. Često se postupci protiv huligana odugovlače i odlažu.

Koliko blage kazne umeju da budu ilustruje najsvežiji slučaj napadača na direktora FK Partizan Miloša Vazuru. Navijači s Partizanove južne tribine s kriminalnim dosijeima, u javnosti poznati po nadimcima Velja, Meda i Sale Mutavi, 28. aprila su brutalno napali dvojicu članova obezbeđenja ovog fudbalskog kluba. O surovosti i osionosti ovih batinaša govori činjenica da su tukli usred bela dana, pred kamerama ispred stadiona u Humskoj 1. Snimak na kojem se vidi kako dvojica batinaša gaze po glavi i licu čoveka koji u polusvesnom stanju leži na betonu, gledala je cela Srbija. Napadači se nisu potrudili ni lica da sakriju.

Blaga reakcija represivnih državnih organa (uhapšeni su posle deset dana, policija je ostavila utisak kao da krije nešto od javnosti, pominje se nagodba tužilaštva s okrivljenima...) samo su podsetili da problem "Velje, Mede i Saleta Mutavog" i njima sličnima nije od juče.

Batinaši ispred Partizana su samo aktuelizovali višedecenijsku nemoć društva i države da se izbori sa svim onim što oni predstavljaju. Jer problem huligana odavno je prevazišao stadione.

Tresla se gora...

U maju 2011. u MUP-u je formiran Nacionalno-fudbalski informacioni centar. Najavljivano je da će ova takozvana fudbalska policija da zada konačni udarac huliganima i kriminalcima među navijačima. 

Specijalno za huligane na stadion su uvedene i prekršajne sudije, da bi im odmah i sudili. U međuvremenu, usvajani su i razni drugi akti, akcioni planovi i strategije. Svakoj od ovih mera prethodile su gromoglasne najave političara kako kreću u konačni obračun s huliganima.

Jedna od mera bila je i zabrana prisustvovanja utakmicama osuđivanim huliganima, ali koliko je poznato, ova mera do sada nije nijednom izrečena.